Zabrljaš. Izraziš kajanje. Prihvatiš odgovornost. Učiniš nešto da popraviš štetu. Za većinu nas, opšti postulati izvinjenja opisani su još u osnovnoj školi. Ali izvinjenja – iskrena i uspešna – obično su mnogo složenjija. Čak i sa najboljim namerama, možemo promašiti svoj cilj.
Kada je terapeut Jennifer Thomas iznela ideju Gariju Chapmanu (autoru knjige The 5 Love Languages – poznate kao jevanđelje o odnosima), bilo je mnogo zainteresovanih. Malo pozadinske priče: Ideja pet jezika ljubavi je da način na koji izražavamo naklonost spada u određene stilove komunikacije: primanje poklona, kvalitetno provedeno vreme, reči potvrde, načini služenja i fizički dodir. Ovi obrasci ponašanja razvijaju se tokom vremena i određuju ono što mi razumemo kao ljubav. Kada se naši jezici ljubavi podudaraju sa jezicima koje razume naša voljena osoba, dolazi do prave harmonije. U suprotnom, ako dođe do neslaganja, a ne podudaramo se ni verbalno ni energetski, osećamo se nevoljeno, nesigurno, odbačeno.
Sličnosti između jezika ljubavi i izvinjenja izgledale su neobično za Chapmana i Jennifer. Uradili su ono što rade konsultanti za odnose: razgovarali su sa ljudima. U stvari, hiljadama Amerikanaca su postavili dva pitanja: Kada se izvinite, šta obično govorite ili radite? A kada vam se neko izvinjava, šta želite da kaže ili uradi?
Oni su svoj feedback nazvali jednom rečenicom : ’’Kad mi žao nije dovoljno’’, vodič za korišćenje pet jezika koje koristimo za rešavanje tvrdoglavih sukoba, izgovaranje efikasnih izvinjenja i pronalaženje oprosta. Ideja je da ćemo, možda, konačno svi uspeti da govorimo istim jezikom.
Kojih je to pet jezika izvinjenja?
Obićno je potreban jedan ili dva jezika (načina) za izvinjenje u vezi onoga što svaki pojedinac smatra istinskim izvinjenjem. Ako ne izgovorite to jedno ili oba, onda je u umu primaoca izvinjenje nepotpuno, a vaša iskrenost upitna. Ako ne koristite one vrste jezika izvinjenja na koje suprotna strana pozitivno odgovara, verovatno i neće prihvatiti vaše izvinjenje.
Pet jezika (načina) za izvinjenje su:
1. Izražavanje žaljenja.
Ovim jezikom izvinjenja pokušavate da kažete: „Osećam se loše što te je moje ponašanje povredilo ili što je moje ponašanje nanelo štetu našem odnosu“ – često koristeći reči „žao mi je“. Ali te reči nikada ne treba izgovarati same. Ako jednostavno izgovorite reč „izvini“, zapravo ne priznajete da znate šta ste učinili pogrešno. Recite im zbog čega vam je žao:
- „Žao mi je što sam izgubio/la strpljenje i vikao/la na tebe.“
- „Žao mi je što sam došao/la kući sat i po kasnije i što smo propustili seriju. Znam da si hteo/la da gledamo zajedno. “
I nikada nemojte završavati sa “ali”. Ako kažete: „Žao mi je što sam izgubila strpljenje i povikala na tebe, ali da nisi učinio ___, onda ne bih vikala“, sada se više ne izvinjavate. Umesto toga, krivite drugu osobu za svoje ponašanje.
2. Prihvatanje odgovornosti.
Drugi jezik izvinjenja je zapravo preuzimanje odgovornosti za naše ponašanje, često rečima:
- „Pogrešila sam.“
- „Nisam to trebala učiniti.“
- „Nemam opravdanje za to.“
- „Preuzimam punu odgovornost.“
I opet, za neke ljude to je ono što smatraju iskrenim izvinjenjem, a ako ne priznate da je ono što ste učinili pogrešno, onda u njihovom umu niste iskreni. Možete reći: „Žao mi je“, ali oni se bore sa tim što govorite jer ne osećaju da ste zaista iskreni.
3. Vraćanje imovine.
Treći jezik izvinjenja nudi povraćaj, govoreći stvari poput:
- „Kako ti mogu ovo nadoknaditi?“
- „Znam da sam te duboko povredila. Žao mi je zbog toga, ali dozvoli mi da ti to nadoknadim. “
- „Šta mogu učiniti da ovo bude ispravljeno među nama?“
Neki ljudi ovo očekuju. Ako nikada ne ponudite da ispravite stvari, onda im je na umu izvinjenje polovično i teško vam mogu oprostiti. Ali ako vide da ste dovoljno iskreni da pitate: “Kako mogu to ispraviti?” i spremni ste da učinite nešto, onda zaista osećaju vašu iskrenost.
4. Iskreno se kajem.
Broj četiri izražava želju za promenom. To govori drugoj osobi:
- „Ne sviđa mi se ono što sam uradila. Ne želim to ponoviti. Možemo li da popričamo?”
- „Možemo li sastaviti plan koji će mi pomoći da prestanem sa tim?“
Ovo govori osobi ne samo da se osećate loše zbog onoga što ste uradili, već i da vaša želja nije da to ponovite. Nekim ljudima, ako ne izrazite želju da promenite svoje ponašanje, teško je da oproste, posebno ako ste istu stvar uradili prošlog meseca, i mesec dana pre toga, a sada to ponovo radite . I svaki put ste rekli: “Žao mi je, žao mi je, žao mi je.” Ono što oni žele je da izrazite neku želju da promenite ponašanje, tako da vas dvoje možete razgovarati i pronaći način da prekinete tu naviku.
5. Traženje oprosta.
Broj pet zapravo traži oproštaj:
- “Hoćeš li mi oprostiti?”
- „Nadam se da ćeš pronaći u svom srcu način da mi oprostiš.“
- „Cenim našu vezu, znam da sam te povredila, i nadam se da ćeš mi oprostiti.“
Iskreno, ovo nam nije omiljeni način izvinjenja. Pomislili smo, ako se na bilo koji način izvinjavamo, zar ne bismo želeli da nam konačno oproste? Ali otkrili smo da je za neke ljude ovo opet ono što smatraju iskrenim izvinjenjem: ako ne tražiš oproštaj, po njihovom mišljenju, nisi se izvinio.
Obično možete shvatiti koje vrste izvinjenja ljudi prihvataju obraćajući pažnju na one koje sami izgovaraju.
Kad tražite izvinjenje, a ne dobijete ga, šta možete učiniti osim da se gušite u svom ličnom haosu?
Ne možemo ga jednostavno zadržati za sebe. Ako ga držite unutra, povređenost i bes će postati gorčina i na kraju mržnja. Kada je izvinjenje ostalo unutra, kao da želite da se drugoj strani dogodi nešto loše. Kada smo spremni da se suočimo sa ljudima, veća je verovatnoća da ćemo rešiti situaciju.
Dakle, sa nekim ko vam je blizak, s ljubavlju se suočite sa njima, ponavljamo: S ljubavlju! – jer je prirodno da se suočite sa njima možda na težak, grub i osuđujući način, a to ne vodi nigde. Ali ako krenete sa ljubavlju i kažete: „Cenim naš odnos, a ono što si uradio povredilo me. Bila sam veoma ljuta – ali možda sam pogrešno shvatila. Možeš li da mi pomogneš?” Možda će on reći: „Da, u pravu si. U pravu si. Uprskao sam. Žao mi je.” I nadamo se da će vam dati neku vrstu izvinjenja.
Ponekad, kada se s ljubavlju suočimo sa nekim ko nas je povredio, oni će zapravo objasniti svoje postupke ili šta su mislili time što su rekli, pa ćete uvideti kontekst i možda ćete prepoznati da ste pogrešno razumeli. I onda možete reći: „Žao mi je. Pogrešno sam shvatila. ” I odatle se problem može lepo rešiti.
Šta ako neko zaista ne oseća da ima zbog čega da se izvini?
Mnogi muškarci postavljaju ovo pitanje. Kažu: “Kako da joj kažem da sam pogrešio kad ne mislim da sam pogrešio?” I evo odgovora: Nemojte misliti da ono što ste uradili mora biti moralno pogrešno da bi bilo pogrešno.
Nemojte se vezivati za ideju „Nije bilo pogrešno“. Ako je to narušilo odnos, onda je u tom smislu pogrešno i možete priznati grešku.
Nekim ljudima je teško izviniti se, a nekima je isto tako teško oprostiti. Zašto je oproštaj važan?
Opraštanje nije osećaj. Opraštanje je izbor, a izbor je ukloniti barijeru među nama. Kad god povredimo drugu osobu, stvaramo emocionalnu barijeru koja ne nestaje s vremenom. To nestaje kada smo spremni da se izvinimo i kada odlučimo da oprostimo.
Sada bismo želeli da istaknemo i ovo: Opraštanje ne briše naše sećanje na ono što se dogodilo. Čuli smo ljude kako godinama govore: “Ako niste zaboravili, niste oprostili.” I mislimo da to nije istina. Sve što nam se ikada dogodilo zabeleženo je u sećanju. Tako da čak i ako mi se izviniš, pa čak i ako odlučim da ti oprostim, sećanje će se ponekad vratiti na ono što si mi uradio.
„Opraštanje nije jednako vraćanju poverenja. Ono što opraštanje čini jeste da otvara vrata mogućnosti da se poverenje ponovo rodi. “
Takođe, oproštaj ne uništava niti briše sve bolne emocije. Ali ako dozvolite tim emocijama da kontrolišu vaše ponašanje, verovatno ćete pogoršati stvari. Kad vas sećanje vrati na bolno iskustvo, samo se podsetite, da, bila sam povređena, ali se on izvinio, i ja sam oprostila. I sada neću dozvoliti da sećanje i emocije kontrolišu moje ponašanje. Učiniću nešto s ljubavlju kako bismo mogli da obnovimo našu vezu, umesto da ponovo izlažemo problem i ’’razbijamo’’glavu neprijatnostima.
I zaista kažem ljudima: “Ne pritiskajte nekoga da vam oprosti.” Ako su duboko povređeni, može proći nekoliko dana, čak i nakon što ste se iskreno izvinili, da se bore sa vlastitim bolom da dođu na mesto gde mogu da odluče da li će oprostiti ili ne.
Možete li nastaviti ako izvinjenje nije prihvaćeno?
Ako nema oproštaja, veza ne ide napred. Barijera postoji između vas i neće nestati. To ne znači nužno u braku da je to kraj veze. To znači da je odnos narušen.
Ali ako ste se uvredili, potrudite se da redovno govorite jezik ljubavi druge osobe i začinite odnos i nekim od drugih jezika ljubavi, jer postoji mogućnost da će se odnos za nekoliko meseci ponovo zagrejati jer će partner početi da uviđa da se trudite. Radite stvari koje nikada ranije niste radili. Pružite im ruku i prenosite im ljubav na način koji im je veoma značajan. A kad zaista počnu da osećaju da ste iskreni, možda će se i vratiti da vam oproste prošlost, a onda će odnos moći da napreduje.
Da li ovi jezici izvinjenja imaju istu moć za teže prekršaje?
Da, kada je došlo do dubokog raskola, kao što je afera ili bilo šta drugo što je zaista, zaista bolno i pogađa srce druge osobe, ako ste zaista iskreni u vezi sa izvinjavanjem i napredovanjem u tome, koristite svih pet jezika za izvinjenje.
A to znači da donosite odluku – nastavimo sa primerom afere – da se odvratite od te afere. To je jedan od jezika: ne želim da nastavim sa ovim. Dakle, ako ste spremni da prestanete, vratite se i priznajte da je to što ste uradili pogrešno i da ste povredili njega ili nju, koristeći svih pet jezika za izvinjenje, tako da na najbolji mogući način komunicirate iskrenost svog izvinjenja.
Ako je vaš partner spreman da vam oprosti, onda se odnos može nastaviti, čak i nakon duboke uvrede poput toga. Sada ćemo i ovo reći: Opraštanjem partneru koji je imao aferu ne vraća se poverenje. Mnogo puta u praksi suprug koji je prevaren će reći: „Oprostio sam joj, ali iskreno, ne verujem joj.“ A mi kažemo: „Dobro došli u ljudsku rasu.“
Opraštanje nije jednako vraćanju poverenja. Ono što opraštanje čini otvara vrata mogućnosti da se poverenje ponovo izgradi.
Dakle, bračnom drugu koji je imao aferu: Ako želite da vam partner ponovo veruje, morate biti pouzdani. Evo šta vam predlažem da kažete: „Moj mobilni telefon je tvoj kad god poželiš da ga pogledaš. Moj računar je tvoj kad god poželiš da ga pogledaš. Ako ti kažem da idem kod Petra da mu pomognem da izabere novi auto, ako želiš da svratiš tamo i uveriš se da sam tamo, u redu je, dušo. Završio sam sa prevarom. Dovoljno sam te povredio. Ne želim više da te povređujem. “
Ako prihvatite takav pristup, vaš partner će vam verovati jer ste pouzdani. Poverenju je potrebno vreme i trud za obnovu. Može potrajati šest meseci, devet meseci ili više. Ponekad su ljudi uznemireni nakon izvinjenja, pa čak i nakon što verbalizuju oproštaj, jer moraju da povrate poverenje.
Kako naučiti decu da se efikasno i iskreno izvinjavaju?
Evo ga jedan primer: dete je slučajno oborilo čašu sa stola. Na taj događaj, dete je odreagovalo tako što je reklo da se čaša sama slomila. Ali vi ćete puni strpljenja reći ovako: „Nikola, recimo to na drugačiji način:„ Slučajno sam oborio čašu sa stola. “„ A on će ponoviti: „Slučajno sam oborio čašu sa stola.”
Nema ništa loše u tome da dete obori čašu sa stola. Samo pokušavamo da pomognemo detetu da prihvati odgovornost za svoje postupke.
Drugi i najvažniji deo je da dete čuje da se izvinjavate. Na primer, ako izgubite kontrolu, vičete ili vrištite na dete, morate mu se izviniti.
Vaš model je najvažniji način da naučite svoju decu da se izvinjavaju.
Ako su vas deca čula da vičete na svog supružnika, nije dovoljno samo da se kasnije te noći izvinite svom bračnom drugu. Morate detetu reći: „Znaš, sinoć si me čuo kako vičem na tvog oca. Sinoć sam zamolila tvog tatu da mi oprosti i on je to uradio. Želim da se izvinim i tebi večeras jer deca nikada ne bi trebalo da čuju oca i majku kako viču jedno na drugo. Nije u redu vikati i vrištati na ljude, i pogrešila sam. Želim da te pitam da li ćeš mi oprostiti. “
Dete će vam oprostiti. Vaš model je najvažniji način da naučite svoju decu da se izvinjavaju.
