Mnoga istraživanja su otkrila da boravak u prirodi deluje smirujuće i može pomoći u rešavanju problema kao što su depresija, anksioznost, PTSP, umor, poremećaji zloupotrebe supstanci i nesanica. Upravo zato je ekoterapija preporučena tokom krize sa koronavirusom 2019 (COVID-19), kako bi se ljudima pomoglo da se nose sa socijalnom izolacijom i „posledičnim psihosocijalnim posledicama“.
Ekoterapija, koja se naziva i ekopsihologija, pristup je mentalnom zdravlju koji koristi pozitivne efekte prirode za podizanje osećaja blagostanja. Uključuje provođenje vremena na otvorenom na razne načine, poput baštovanstva, vežbanja napolju ili jednostavnog ležanja na plaži ili u parku.
Istraživači često nazivaju intervencije ekoterapije „ekološkim terapijama“ i „terapijama uz pomoć životinja“, mada postoje i druge vrste. Na primer, socijalna i terapijska hortikultura, bavljenje negom, tzv. zeleno vežbanje, očuvanje životne sredine i terapija divljine su neki pristupi koji se koriste za promociju mentalnog zdravlja.
Ove intervencije se preporučuju gotovo svima, uključujući i decu i starije osobe, a pokazale su obećavajuća otkrića u mnogim studijama, posebno za ljude koji žive sa mentalnim poremećajima.
Tipovi
Postoji mnogo različitih načina vežbanja ekoterapije, u zavisnosti od vaše lokacije, fizičkih sposobnosti i afiniteta. Neke popularne prirodne terapije / ekoterapija uključuju:
- Šetnja na otvorenom, poput parkova, staza itd.
- Pešačenje, uključujući šumu, planine ili bilo gde drugo gde je moguće pristupiti
- Baštovanstvo (takođe se naziva hortikulturna terapija)
- Ležanje ili šetnja na plaži ili kupanje u okeanu
- „Šumsko kupanje“, takođe nazvano šinrin-joku, u kojem se opuštate u šumskom okruženju unoseći u svoje okruženje
- Vožnja bicikla ili trčanje na otvorenom
- Posmatranje ptica
- „Prizemljenje“ (hodanje bosom po površini Zemlje)
- Provodite vreme na otvorenom sa životinjama, poput konja ili vašeg psa
- Zvezdani pogled (noćenje na otvorenom i pogled u nebo)
- Organizovanje piknika u travi
- „Vraćanje“ prirodi sakupljanjem smeća i otpada, sadnjom drveća, čišćenjem plaža ili parkova itd.
Benefiti
1. Može vam pomoći u borbi s depresijom
Sistematski pregled randomiziranih kontrolnih ispitivanja za 2020. godinu fokusiran na izloženost intervencijama ekoterapije pronašao je dokaze o efikasnosti nekih intervencija među ljudima sa depresijom, anksioznošću, PTSP-om, poremećajima povezanim sa supstancama i zavisnošću i šizofrenijom.
Veliki broj istraživanja sugeriše da i deca i odrasli mogu da dožive poboljšanja u svom raspoloženju i steknu veću otpornost na stres kada redovno provode vreme na otvorenom (što se smatra oko 120 minuta izdvojenog vremena nedeljno). Na primer, jedno istraživanje objavljeno u časopisu Mind pokazalo je da je 95 posto intervjuisanih učesnika reklo da im se raspoloženje popravilo nakon provođenja vremena napolju, prelazeći iz depresivnog, stresnog i anksioznog u mirnije i uravnoteženije.
Pored toga, izgleda da ljudi koji se bave ekoterapijom imaju koristi od višeg nivoa samopoštovanja i poboljšane motivacije, što dovodi do veće koncentracije i koncentracije.
2. Ima prirodne opuštajuće / smirujuće efekte
Kada uživate na otvorenom, lako se izgubite u trenutku i „ostanite prisutni“, što znači da je ekoterapija jedan od načina uspostavljanja i održavanja navike pažljivosti. Pokazalo se da ovo koristi onima koji imaju simptome anksioznosti i PTSP, što dovodi do smanjenja „hormona stresa“ kao što je kortizol.
Bavljenje stvarima napolju, poput hodanja, meditacije, planinarenja itd., Može biti prirodno opuštajuće jer nam pomaže da se upijemo u svoje okruženje i odvlači nas od bola i neprijatnih misli. Ova „apsorpcija“ može biti posledica zvukova prirode i zelenog / živopisnog pejzaža, koji pozitivno utiče na vaš nervni sistem i pomaže u smanjenju simptoma poput ubrzanih misli, ubrzanog rada srca, napetosti mišića i problema sa fokusiranjem.
3. Može vam podići energiju i sprečiti izgaranje
Mnogi ljudi shvataju da pravljenje pauza tokom dana i izlazak na otvoreno može da im pomogne da podignu raspoloženje i obnove energiju, delom i zato što sprečava ljude da beskrajno rade pred na ekranima i multitaskingu, što može da iscrpi. Pokazalo se da je samo 10 minuta provedenih u prirodnim prostorima efikasno u poboljšanju raspoloženja, fokusa i fizioloških markera poput krvnog pritiska i pulsa.
U zavisnosti od aktivnosti koje radite, neke vrste ekoterapije mogu poslužiti i kao umereni oblici vežbanja, poput baštovanstva, vožnje bicikla, hodanja ili plivanja.
Redovno vežbanje na otvorenom ima mnogo koristi za vaš um i telo, uključujući pozitivan uticaj na vaš san, samopoštovanje i imunološku funkciju. Još je korisnije ako uključuje izlaganje sunčevoj svetlosti, što vam može pomoći u održavanju normalnog nivoa vitamina D i važno je za zdravlje mozga, imunološkog i kognitivnog zdravlja, prenosi portak draxe.com.
4. Poboljšava socijalnu povezanost i osećaj pripadnosti
Priroda nas čini da se osećamo povezani jedni s drugima, većim svetom i sobom. Studija iz 2019. godine otkrila je da vreme provedeno u prirodi, poput baštovanstva sa zajednicom, može dovesti do većeg emocionalnog blagostanja jer može dovesti do većeg uvida u sopstvenu bolest i doprineti povećanom osećaju smirenosti i pripadnosti, a sve to obično se ne vide kod ljudi koji se bave depresijom i anksioznošću.
U ovoj određenoj studiji učesnici su izvestili o poboljšanom raspoloženju i više prosocijalnog ponašanja; veći osećaj zajednice, pripadnosti, zajedničke svrhe i smanjena izolacija; i dobrodošao osećaj rasejanosti od neprijatnih misli.
Osim vrtlarstva u zajednici, druge aktivnosti terapije prirodom koje mogu pomoći u smanjenju usamljenosti uključuju vežbanje na otvorenom, meditaciju ili časove umetnosti. Kampovanje s drugima, grupna planinarenja i šetnja sa prijateljem koji vežbaju takođe su načini društvenog povezivanja, dok imaju koristi od pozitivnih efekata na otvorenom.
