Kada bi mogla da govori, arhitektura enterijera u domu Emilije Adams Bode i Arona Aujlija otkrila bi istoriju njihovog nasleđa.
Kada su se Emili Adams Bode i Aron Aujla prvi put uselili u njihov stan na Menhetnu, to je bila samo prazna bela kutija – bez kuhinje, zidova, jedva malo električnog ožičenja. Ali jedna pobednička karakteristika, peć na drva, bila je dovoljna da raspiri njihovu bujnu maštu. “Kada se prijatelji jave da dođu do nas i vide naš stan, ne razumeju da smo sve to sami napravili”, kaže Bode. Gotovo u potpunosti ‘’obučen’’ u boje afričkog mahagonija i kafenih Douglas tonova, dom sada ima patinu prostora koji kao da je tu bio već neko vreme. A to je, kaže Bode, „bio cilj“.
Tokom poslednjih nekoliko godina, ona i Aujla, koji su se upoznali 2010. godine, stvarali su odvojene firme oko ideje da daju novim stvarima osećaj istorije.
Bodeova istoimena linija muške odeće re-kalibrira američku tekstilnu tradiciju u patchwork jakne i specijalno obrađene dugmiće za radnu odeću što joj je donelo nagradu CFDA ‘’dizajn u budućnosti’’ i dizajnera godine. (Neki odevni predmeti izrađeni su od antičkih tkanina, dok se drugi na njima zasnivaju u detaljima)
U međuvremenu, Aujla, koja radi pod imenom Green River Project, koji je 2017. merdžovan sa Benjaminom Bloomsteinom, pravi nameštaj sa istorijskim referencama- od legendi iz 1930-te kao što je Jan- Michel Frank do indijskih veština ručno rađenog drveta za kućni nameštaj.
I Bode i Aujla oduševljavaju detaljno istražene, narativno vođene kolekcije koje često izgledaju kao da su rađene po istom scenariju – kao da Green River Project namešta dom za Bodekolekcije odeće. (Upravo je to bio slučaj sa prodavnicom modne kuće Hester Street, koja je otvorena prošle godine.) Kada je reč o ukrašavanju njihovog prvog zajedničkog stana, proces nije bio tako različit, počevši od priče o mestu i ljudima u njemu. „Znam koliko Emili čezne za Novom Engleskom“, kaže Aujla, pomenuvši svoju porodičnu kuću na Cape Codu, koja je inspirisala Bodeovu debitantsku kolekciju 2017. „Zamišljali smo tu kuću, kako se vraća američkim tradicionalnim materijalima, ali sa evropskim senzibilitetom.”
Ponovno kreirajući to rustikalno platno, Green River Project je izgradio gotovo sve – od drvenih zidnih ploča do nameštaja, uključujući trpezarijski sto sa obrisom istoimene firme u Njujorku. „Sviđa nam se ova ideja da umesto što kupujete stvari za dom ih sami napravite“, kaže Bode, čiji su jedini zahtevi bili veliki ormar i starinska kada za dugo uživanje u kupanju pored prozora. “Na kraju izgradiš ceo svoj svet.”
Par je od tada ispunjavao stan relikvijama iz porodične istorije Bode (dečja stolica nasleđe od tetke, čipkasta zavesa njene bake), pored indijske baštine Aujle, uključujući trio himalajskih maski na policama, preklopljivi paravan od bambusa i kolekciju sa printom Ravi Varma.
Stan je ubrzo postao produžetak njihovih obližnjih studija, nudeći privatni prostor za sastanke i laboratoriju za robu. “Napravili smo luster od duvana i hotrenzija i odmah ga doneli ovamo”, kaže Aujla. „I nedavno smo uradili izložbu hardvera napravljenog od otpadnog drveta koji smo kasnije ugradili u svoje ormane.“
Jedna od retkih stvari koju par nije napravio od nule, je ‘’sofa za ljubav’’ Vard Bennett. Inspirisana tradicijom univerziteta Purdue, gde je dok je studirao crtao simbole na pantalonama, komad je prekriven slikama koje su napisali Aujla i njihov prijatelj Kurt Beers. “Emilino ime tetke je tamo sa Delacroix tigrom i nekim Satyajit Ray motivima, kao i ovi ilustrovani crteži koje mi je poklonio otac”, kaže Aujla u sentimentalnim momentima. “Svi su oni motivi iz naše desetogodišnje istorije i svi imaju veze sa našim domom.”
