Nakon nekoliko godina u senci, turska rivijera ponovo je u fokusu. Bodrum, biser istočnog Mediterana.
Poznata je kao Tirkizna obala, ali ovde, gde Egej susreće Sredozemlje, boja mora je kapriciozna kao nebo koje se pomera iznad glava.
More nam priča o Bodrumu. Ovo mesto zaista ima smisla gledati sa vode. Turski isprekidani jugozapad ponosi se razuđenom obalom, a zimzelena poluostrva protežu se u dubokim modrim vodama prema grčkim ostrvima nekoliko kilometara dalje. Njegovi pomorci živeli su oko njegovih ivica, u nepovezanim ribarskim selima koja su, čak i sada na Bodrumovim uspavanim susedima Bozburun i Datca, dostupni samo sa mora. Dobro negovani Bodrum takođe čuva tajne: fragmenti ostrva premali su da bi se imenovali, tu su i skrivene uvale u koje se spustite i usidrite da biste se okupali u lagunama ili došli na obalu na ručak u restorane na plaži.
Bodrumove zvezde su se poravnale pre gotovo 100 godina kada je pisac – aristokrat iz Istanbula zvani Cevat Sakir Kabaa˘gacli – bio prognan ovde tri godine. U kolibu! Na plaži! Zaljubio se, naravno, i ostao tri decenije. Lokalni ronioci sunđera pokazali su mu podvodno blago. Kao Ribar Halicarnassusa, pisao je o Homerovoj zemlji večno plave boje sa njenim potopljenim gradovima, uticajima Grka i Rimljana, svetaca i apostola, Antonija i Kleopatre. Njegova ideja o Plavom putovanju dovela je celo istanbulsko društvo u Bodrum, kako bi provodio leta ploveći guletima duž mirisne obale.
Bodrum biser Mediterana
1970-ih Bodrum je postao najglamuroznije mesto u Turskoj. I sada, u bledo-mineralnom zalivu Golturkbuku, brodske palube sjaje svojim podmazanim pramcima koji se ljuljuškaju u marini. Teško je poverovati da su se pre nekoliko godina Evropljani i Amerikanci gotovo prestali odmarati na turskoj rivijeri. Nije trebalo dugo da se sve oporavi „Ljudi imaju kratko pamćenje sa lošim iskustvima kada je ponuda dobra“, kaže Sahir Erozan, vlasnik hotela Macakizi, istražujući svu buku i lepotu sa žalosnim osmehom.
Istina je. Bodrum se vratio glamurozno, kao nikad do sada, sav lepršav elegantnim otvaranjima koji su manipulisali raskošnim pejzažima poluostrva u hotele sledećeg nivoa. Stari favoriti su oživeli; Nicolas Sarkozi bio je među onima koji su se baškarili u ponovo otvorenom Amanruii prošlog leta. Novo proširena marina Ialikavak sada je dovoljno duboka i blistava da primi super jahte.
Među novopridošlima je Bodrum Edition, koji je zaštitni znak Iana Schragera, potpuno beli minimalizam i proporcije, zajedno sa michelinovim šefom Diegom Munozom iz Perua, mekim peskom na plaži i balearskom house muzikom. Bar, Discetto, ima divovsku ružičastu disko kuglu.
Iz vode, u baru se piju kokteli iz bakarnih šoljica u kaplanskom baru Anhinga na plaži. Izdižući se iz obale sa grmovima pistacija i maslina, Kaplankaia nije samo hotel, već čitav novi grad: turbo pametno skrovište u divljem ambicioznom obimu, sa jednim modernističkim hotelom Six Senses i više hotela u najavi (potvrdio je Cheval Blanc) plus marina Foster & Partners.
Kaplankajev tvorac, Burak Oimen, proveo je vrela, vesela leta kao dete 1980-ih, njegovi roditelji su kao deo te turske inteligencije namamili turiste na ribarske priče. Poput Bodruma, i Burak je odrastao i zarađivao svoje bogatstvo; i sa njim kupio deo prazne zemlje. „Želeo sam da stvorim Bodrum iz detinjstva“, kaže on. Takva je snaga nostalgije. Sve je počelo jednostavno, on i njegova devojka Tereza živeli su u kolibi na plaži, ne u egzilu već u ljubavi. Kada su želeli civilizaciju, išli su čamcem preko zaliva na ručak u Macakizi.
Macakizi je uokvirio duh Bodruma otkad ga je majka Sahir Erozan otvorila 1975. godine. To je autentično turski, a opet internacionalni, prilično napredan, bosi i seksi kao ‘’pakao’’. Beli apartmani se spuštaju niz padinu među oleanderima; zatim su tu paluba nakon palube za jelo, piće i ples, sve do mora. Sahir se uvek nalazi u gužvi i epicentru stvari, pričajući priče. On priređuje one vrste zabava koje drugima izmiče iz ruku. „Znate – kažete dvema devojčicama.“ Gosti kao da lebde okolo, smeđe kože i prelepi sa apsurdno tankim strukom. Kate Moss je, kako priča, redovan gost u Macakizi-ju.
Ovde ljudi plešu satima tokom dana, uvijaju se i žive ritmom plime. Sahir svoje zime provodi putujući svetom za inspiraciju i obnovu – prošle godine je tako otvorio novi klub na plaži sa vrhunskom kuhinjom na otvorenom.
„Dobra, jednostavna hrana kao što je to pripremala moja mama“, insistira Sahir, kad posuda stigne. Njegova majka – čija se slika nalazi u svakoj sobi – mora biti senzacija u kuhinji, jer ovo nije kuvanje u kući; ona je boginja i svetski mudra, radost posle svih radosti obojenih bogatstvom. Šargirana hobotnica, njen masni pipak uvijen u znak pitanja, dolazi sa kremom od sočiva i prelivom od kokosa. Tu je pečeni patlidžan i punjeni listovi vinove loze i nebeske salate sa začinom.
Zaboravi svoje planove. Ručak traje celo popodne. Na kraju toga kasnite tri sata gde god ste trebali da idete. Koja budala uopšte vozi ovde? „Važno je da se nikada ne zaustavljate na znakovima zaustavljanja“, kaže Sahir. “Jer ako to učinite, osoba koja je iza vas udariče vas sa leđa.” Srećom, Sahir ima čamac. Neko u Bodrumu uvek ima brod.
Više o Bodrumu na linku.
Više priča poput ove možete pročitati u rubrici PUTOVANJA.
