Značajna studija bi trebalo da učini da sva preduzeća ponovo razmisle o svojim kancelarijama.
To je tako ironično: Naš unutrašnji vazduh je često čak i zagađeniji od vazduha napolju. Razlog je zato što su naše zgrade često ispunjene istim smogom koji je spolja, ali se i vazduh u zatvorenom prostoru „obogaćuje“ CO2 koji izdišemo. Ovo je posebno tačno u našim kancelarijama, koje su prepune saradnika.
Ali ova loša vest se pogoršava: Velika nova studija sa Univerziteta Harvard pokazuje da nas kancelarijski vazduh ne čini samo nezdravima. Ovaj zagađeni vazduh nas takođe čini glupljima, usporava nas na kognitivnim testovima i olakšava odvraćanje pažnje. Što je vazduh u kancelariji bio zagađeniji, to su ljudi bili lošiji na testovima. I što je najvažnije, istraživači su otkrili ove rezultate u desetinama tipičnih poslovnih zgrada u šest zemalja širom sveta, uključujući SAD, Veliku Britaniju i Kinu.
„Ovo nije bila studija o lošim zgradama. Nismo izašli i pronašli najgore zgrade na svetu i pronašli rezultat da zaista loše zgrade štete vašem zdravlju “, kaže Joseph Allen, vanredni profesor na Harvardskoj školi za javno zdravlje i autor knjige Healthy Buildings: How Unutrašnji prostori poboljšavaju performanse i produktivnost. „To je ono što bi skoro svi smatrali dobrim zgradama prema postojećim okvirima o tome kako razmišljamo o našim zgradama.“ (Istraživači su uradili zasebnu, „iscrpnu“ studiju sa svakim upravnikom zgrade kako bi potvrdili njihovu lokaciju za uključivanje.)
Za sprovođenje studije, istraživački tim je zaposlio stotine radnika iz 42 kancelarije širom sveta. Njihova prosečna starost bila je 33 godine, što je posebno važno jer se istraživanja u vazduhu uglavnom sprovode na najugroženijim grupama: vrlo mladim ili veoma starim. Svakom radniku je poslat senzor vazduha. Postavljeno na njihov stvarni sto, izmereno je CO2 i sitne čestice (sitni ostaci koji lebde u vazduhu od požara i izduvnih gasova automobila) koje su u svakom trenutku disali. Zatim su, preko aplikacije za pametne telefone, od ovih radnika nekoliko puta tokom godine zatraženo da urade kognitivni test. (Ovi testovi su standardizovani od strane istraživačke zajednice, sa vremenskim izazovima poput usklađivanja boje sa rečju boje, pri čemu odlaganja u deliću sekunde mogu identifikovati sporiji mozak.) Ovo podešavanje je omogućilo dosadašnju vernost podataka bez presedana: Istraživači su bukvalno mogli da vide nivoe zagađenje oko kancelarijskih radnika u trenutku kada su ti radnici polagali test.
Najviše uznemiravajući nalaz bio je da postoji direktna veza između količine sitnih čestica u vazduhu i toga koliko su se ljudi loše pokazali na mentalnim testovima. Što je vazduh bio zagađeniji, ljudi su imali lošije rezultate.
„Kancelarijski vazduh koji udišete ima neposredan uticaj na vašu kognitivnu funkciju“, kaže Allen. Istraživači su čak primetili da su ljudi koji su disali ono što se široko smatra dobrim vazduhom i vazduhom koji ima sitne čestice ispod 1.000 delova na milion-i dalje patili od kognitivnih oštećenja.
“To znači da čak i dobre zgrade imaju prostora za poboljšanje”, kaže Allen.
Koliko su kognitivni efekti lošeg vazduha loši u stvarnom životu? Oni su uočljivi, prema istraživačkom saradniku Harvarda Joseu Guillermu Cedenu Laurentu, koji je vodio studiju. On aludira na bilo koga od prisutnih, bilo da su na intervjuu ili hvataju neke brze brojeve, izgledajući znatno sporije u zadatku ako je kancelarija ispunjena zagađenim vazduhom. On takođe dodaje da svaki put kada vas pozovu dok radite na nečem drugom, to vam odvlači pažnju. A um koji radi na prljavom vazduhu biće sporiji u upravljanju ovim smetnjama tokom dana. Imaćete teže vreme da se vratite na posao svaki put kada vas prekinu.
Sada je kvalitet vazduha u prostorijama rešiv problem. Allen napominje da je rešenje uvođenje više vazduha izvan zgrade kako bi se smanjio CO2, a zatim upotreba visokokvalitetnih filtera MERV13 u zgradi za čišćenje čestica. Menadžeri zgrada takođe treba da osiguraju da u njima nema više ljudi od planiranog broja.
Međutim, ovi rezultati su i dalje neverovatno depresivni. Svaki kancelarijski radnik zna da oni imaju vrlo malo uticaja na udobnost radnog okruženja, poput rasporeda stola i računara, a kamoli zamršenih detalja o izgradnji infrastrukture i HVAC sistema. Ipak, Alen je i dalje optimista. On apeluje na zaposlene da zatraže od svojih menadžera da zgrade dobro procene ventilaciju i filtraciju.
