Ljudi imaju tendenciju da izjednačavaju rituale za negu tela sa nečim beskorisnim ili pak vrstom luksuza koji nije za svakoga. Ako je u pitanju nešto što je ekološki odgovorno, ako je u pitanju vrsta preparata koja je lekovita i dobra za vaše zdravlje, takav stav ne može biti univerzalan. Mislim da moramo da se posvetimo ideji o rekonstrukciji klišea o održivosti u pogledu lepote i na taj način pomognemo onima koji ne razumeju značaj novog pristupa da shvate da se mogu prepustiti uživanju i ritualima nege, doživeti to lekovito, a dodatno biti ispunjeni zbog toga što rade nešto dobro i za životnu sredinu.
Uživam u prilici da se brinem o sebi. Tu je za mene moj ritual lepote: brinem za sebe i slavim svoje telo u ovoj fazi svog života. Borim se protiv stigmatizacije u vezi ženskog tela, imam svoju aromatičnu rutinu lepote i wellness-a i nekako izbegavam zamku društvenih medija.
Danas se mnogo raspravlja o cenzuri ženskog tela. Gledam kako se mnogo talentovanih fotografa bori za neretuširane kampanje, baš iz tog razloga. Ja želim da slavim ideju koliko volim svoje telo i koliko se osećam samopouzdano i lepo. Želim da rituali koje možemo sami da praktikujemo budu prilika da proslavimo sebe. Lepota nije obaveza za interakciju sa ostatkom sveta. Ovde se radi o interakciji sa samim sobom i slavljenju sebe. I smatram da su prirodni proizvodi posebno moćni. Ja svakodnevno imam ritual stavljanja seruma, kreme, ulja i preparata za telo koji neverovatno mirišu. Takve stvari vas teleportuju u onu vrstu senzornog iskustva koje menja vaše raspoloženje i omogućava da provodite vreme sa svojim telom, svojim Hramom.
Razmišljam o predivnoj knjizi Eve Ensler od pre mnogo godina u kojoj je sakupljala priče širom sveta o ženama i njihovim odnosima prema telu. I postojala je jedna posebna priča koja se fokusirala na ideju „dobrog tela“. Razgovarala je sa ženom koja je svaku noć zahvalila svom telu na kraju dana, rekavši: „Dobro moje telo … hvala ti što si mi dalo da dišem, pustilo me da plešem, pustilo me da se krećem i trčim.“ To me je zaista dirnulo. Razmišljala sam: zašto da ne provedem više vremena sama zahvaljujući svom telu?
I to je nešto što praktikujem sa svojom decom. Sada provodimo vreme negujući svoje telo i zahvaljujući mu što nam je pomoglo da živimo svoj život. Mislim da ako iskoristimo priliku da pretvorimo rituale lepote i nege kože u takvu interakciju sa samim sobom, u proslavu života i brige o svom zdravlju, to će redefinisati lepotu za mnoge od nas. Za mene svakako ovo ima smisla. I onda je i logično da kažem: eto, u održivoj lepoti zaista možeš uživati.
Danas volim svoje telo više nego ikada. Od kada sam postala majka, promenila sam odnos i pristup lepoti i nezi sebe. Majčinstvo ga je samo očistilo i pojednostavilo. Želela sam da budem pametnija u brizi o sebi kako bih mogla što duže da budem sa svojom decom. Nisam htela da nanosim gomilu otrova na kožu svaki dan.
A onda ujedno želite i da budete blagonakloni prema životnoj sredini, jer o tome razmišljate mnogo više kada imate decu. Više razmišljate o dalekoj budućnosti. Takođe sam želela da to pojednostavim samo radi efikasnosti jer ne znam ko ima vremena za rutinu lepote u 12 koraka. Ja lično ne. I to mi je došlo iz različitih faza majčinstva. Kada sam bila trudna, htela sam da pronađem čiste proizvode koji su bezbedni. Kada su deca bila mala, to je bio isti instinkt zbog njih, ne želeći da ih izlažem ikakvim otrovnim hemikalijama. Tada sam shvatila da je to nešto zbog čega sam izgledala i osećala se bolje.
Ovim ne kritikujem način ponašanja savremenog potrošača. To je samo nešto što bi bilo lepo da je deo rekonstrukcije obrazaca u konzumerizmu i na kraju, što će pomoći da se promeni način naše interakcije sa samim okruženjem. Kao omentar na industriju lepote, zaista želim da skrenem pažnju na promociju onoga što je ujedno i korisno, ali i luksuzno, prijatno pa i seksi u vezi sa čistom lepotom.
