Bilo je mnogo tema za ovaj petak, ali sve su pale u senku jer sam u sredu uveče išao u „Bitef teatar“ da gledam predstavu „Lepa Brena project“. Znate, nema te ličnosti ili događaja iz paralelnog sveta poznatih koji mogu da nadvise realnu zvezdu koja je pored svih uspeha u karijeri dugoj skoro 40 godina, doživela da bude i glavni lik jedne pozorišne predstave. Svi znaju ko je Lepa Brena, vole je ili je ne vole, ali isto tako svi je cene, i nije potrebno više razloga da bi ova predstava dobila svoj #unCOVERbyMILI.
Zbog velikog interesovanja nakon premijere koja je bila 18. decembra 2019. godine, karte sam uspeo da nabavim za peto izvođenje, što možda i nije bilo loše rešenje. Ansambl se uigrao, a splasla je i medijska euforija, pa je vreme da i ja napišem šta mislim. Ne potcenjujte moje znanje iz oblasti šou-biznisa, posebno što sam poslednja generacija Titovih pionira, a samim tim i jedno od sve dece najlepše Lepe Brene.
Koncept i režiju predstave potpisuju Vladimir Aleksić i Olga Dimitrijević. Tekst je pisalo pet ljudi: Olga Dimitrijević, Vedrana Klepica, Slobodan Obradović, Maja Pelević i Tanja Šljivar. Isto toliko glumaca na sceni i oživljava lik i delo Lepe Brene: Jovana Gavrilović, Jasna Đuričić, Jelena Ilić, Tamara Krcnunović i Ivan Marković.
Kao najveća zvezda Jugoslavije Lepa Brena je u predstavi iskorišćena kao simbol šou-biznisa na kome se može objasniti jedan period funcionisanja zemlje koje više nema. Bolji lik od Brene nisu mogli da nađu jer ona je poslednja istinska Jugoslovenka koju imamo na Balkanu.
Predstava je interesanta, pitka, jako duhovita, ali na momente i veoma potresna. Preplitanje pet Lepih Brena na sceni dodatno je začinjeno i pesmama Lepe Brene koje svi znamo. Jednostavna i gotovo soc-realistična scenografija ne smeta oku i gledaoca tera da se fokusira na samu priču glumaca. Zavesa se ne diže i ne spušta i čim uđete na sceni vas čeka YU zastava i „Brena Jugoslovenka“.
Predstavu otvara „Brena pesme“, numerom „Poželi sreću drugima“, koju igra Jelena Ilić. Ona uglavnom peva, i to vrlo lepo, ali mi se izbor pesama koje izvodi nije dopao. Mnogo hitova ne spominje što je ozbiljan propust za ovakav lik. Svakako zadivljen sam dikcijom i tempom kojim recituje i peva nasumično izabrane pesme ove velike zvezde. Glumica nepogrešivo iz jedne prelazi u drugu melodiju najčešće pevajući samo jedan jedini stih određene numere.
„Brena seksualnosti“ je drag queen i igra je mladi glumac Ivan Marković. Potresna priča o otkrivanju sopstvene seksualnosti govori i o shvatanju seksualnosti na Balkanu. Kao i svaki „drag“ i ovaj je duhovit, teatralan, pun sreće i nesreće, ličnih borbi, straha i životnog mota da ne odustaje i da mu niko ništa ne može. Baš takva je i Lepa Brena kao zvezda i obična žena. Ovom liku i fenomenu fale pesme. Brena seksualnosti nikako nisu samo „Duge noge“! Zameram tvorcima predsatve što baš za ovaj segment nisu iskoristili sve one čuvene erotske pesme poput „Mače moje“, „Ljubi me Omere“, „Janoš“, „Perice moja merice“… O najvećoj seks folk pesmi svih vremena „Ljubi me Šabane“, ne želim ni da govorim. Tek sa svim ovim pesmama „Brena seksualnosti“ može da dobije svoj sjajni ram. Bez njih ova Brena je neuramljena umetnička fotografija.
Jovana Gavrilović uspešno je izgradila lik „Brena graditeljstva“. Ovo je i najbolji i najsadržajniji tekst sa ozbiljnom fenomenološkom porukom i kritikom kako socijalizma tako i današnje potrošačke kulture koju živimo i glorifikujemo. Brena graditeljstva žali za vremenom jedakosti, blagostanja i socijalnog mira. Brena graditeljstva radi i zna koliko joj je dovoljno da bi bila srećna. Brena graditeljstva se i estetski razlikuje od ostalih Brena. Ona je sitna i dinamitna, prava pčelica radilica. Ona pada od umora dok ostale Brene i dalje igraju i pevaju. Ona je jako duhovita, ali i setna, pa tera suze na oči.
Jedna od dve najvažnije Brene je „Brena Jugoslovenka“ koju je oživela odlična Tamara Krcunović. Ona postavlja pitanja kako i zašto je Brena uspela van granica Titove zemlje i zašto je njeno ime nakon njegove smrti postalo važnije i od njega samog? Ona samoj sebi ne pridaje veliki značaj i glorifikuje publiku kao osnovnu pokretačku snagu u građenju karijere. Ona se seća svojih početaka karijere i priča nam priče koje smo već čuli u brojnim intervjuima velike zvezde, što je već viđeno, da tako kažem. Izgovarajući tekst ona bez greške i sa lakoćom zauzima čuvene poze Lepe Brene sa brojnih omota ploča, iz scena filmova ili spotova. Ne podražava je, ali je prikazuje u njenom punom sjaju. Sećajući se najvećih koncerata ova Brena nas podseća da od nje nemamo veću žensku zvezdu.
„Brena biznismenka“ je Lepa Brena danas. Lepa Brena sa svim sećanjima i znanjem o sebi, držvi u kojoj je živela i državi u kojoj danas živi. Baš ova Brena je stub predstave. Ovu Brenu igra fenomenalna Jasna Đuričić. Iako priča nazalno, sa gestikulacijom, smehom i mimikom dovedenim do savršenstva ona ne šmira i ne imitira Lepu Brenu. Naprotiv imam utisak da je tokom predstave Jasna živi. Do najsitnijih detalja oslikala je portret najveće zvezde Balkana. Svi komplimenti. Brena biznismenka je jaka, sposobna i sigurna žena. Ona je motivacioni govornik i šou-biznis kouč. I u ovom tekstu smetaju mi priče koje smo od same Lepe Brene do sada čuli previše puta. Poseban osvrt napravljen je na neke životne situacije kao što je spasavanje oca tokom rata i otmica sina Stefana. Bez obzira na opšta mesta u ovom segmentu mi fali i priča o svadbi koja je otvorila novi fenomen na domaćoj estradnoj sceni. Bilo je mesta i za tu storiju. Brena biznismenka je duhovita, voli zabavu, ljubav i novac. Insistira na spoju tradicionalnog i modernog, ali jasno pravi granicu između dve žene koje su u njoj. Jedna od glave do pasa i druga od pasa do pete.
U predstavi mi fali „Brena moda“. Uprkos kostimima koji podsećaju na ono što je Brena nosila fali jedan pravi minić sa resama, duga haljina sa šlicem do pupka i gomila šljokica. To ozbiljno fali. Koreografija iz filma „Hajde da se volimo“ po mom mišljenju je višak, ali interakcija sa publikom je odlično rešenje da se ovakvoj predstavi podigne dinamika. Malo mesta je posvećeno i lutki Lepa Brena, koja je veliki fenomen. Posebnu pohvalu dajem za vino i tu jednu cigaretu koju puši Brena biznismenka i Brena pesme. Bravo! Malo ko zna simboliku toga, a autori očigledno jako dobro znaju navike i male rituale velike zvezde. Odličan plakat u vidu postera seća na vremena velikh estradnih novina poput „Osmice“, „Sabora“, „TV revije“… Predstava je odličan dokaz da je Lepa Brena danas jedina estradna umetnica koja u rukama sme da drži zastavu Jugoslavije, ruku na srce samo Zdravko Čolić sme da joj je doda, što je u predstavi i apostrofirano.
Predstavu ocenjujem jakom trojkom, preporučujem je onima koji ne znaju ništa o Lepoj Breni, ja koji znam mnogo toga nisam saznao ništa novo, a to sam želeo. Zahvaljujući Jasni i Tamari u prvom redu odlično sam se zabavio. Njih dve jednostavno briljiraju.
Nemojte pratiti Instagram nalog @milicolic_estradanje.
P.S. Nadam se da predstava “Lepa Brena project” nije prijateljica Milana Maglova, biću u ozbiljnom problemu, jer on tvrdi da ja komentarišem samo njegove prijateljice.
