Pre više vekova, irski monasi su otplovili sa svog ostrva prema horizontu. Njihovi brodovi su bili ispunjeni ručno kopiranim knjigama o nauci, filozofiji, književnosti i pismu. Planirali su da podele svoje knjige sa onima koje su sreli, gde god ih vetar i plima ponesu. To su činili kao duhovnu praksu, hodočašće izvan poznate i u nepoznatu budućnost. I dok mi nemamo ni približno toliko veliku ulogu kao ti irski monasi, često gledamo u horizont, pitajući se o budućnosti. Kako će se trenutni trendovi na kraju transformisati i primeniti u duhovnoj praksi?
Iako ovde pričamo o samo nekoliko ideja o viziji buduće duhovnosti, svaka predstavlja izazov i priliku. Svaka od njih, takođe, uključuje paradoks.
Nauka
Nauka će igrati sve veću ulogu u duhovnosti. Dalai Lama predstavlja tranzicionu figuru svetske istorije, kao prvi veliki verski vođa koji je iskreno prigrlio savremenu nauku.
Neurolozi, poput Andrew Newberga, nastaviće da uče o tome kako se mozak menja tokom duhovnih praksi i iskustava – a psiholozi, poput Martin Seligman-a, nastaviće da uče o efektima duhovne prakse i iskustava na zdravlje i naše blagostanje. Dok naučno istraživanje pruža više znanja, naučno razmišljanje znači manju sigurnost. Nauka ne može „dokazati“ da li Bog, sveprožimajuća svest ili duhovna stvarnost postoji ili ne postoji. Budući da će manje zavisiti od verovanja i dogme, duhovne prakse i iskustva postaće dostupnija i verskim, duhovnim ali ne-religioznim i sekularnim humanistima. Mi ćemo svesno birati duhovne prakse, delom, na osnovu dokaza o njihovim benefitima na naše zdravlje, kao što je slučaj sa meditacijom, praksama smanjenja stresa itd. Duhovnost budućnosti biće naučnija i razumljivija u pogledu naših odgovora na najveća životna pitanja.
Tehnologija
Tehnologija će nastaviti da obaveštava o svim aspektima našeg života, uključujući našu duhovnost. Aplikacije će nas podsećati da meditiramo ili se molimo. Takođe ćemo koristiti tehnologiju da poboljšamo određene duhovne prakse. Na primer, trening za meditaciju bi na kraju mogao da se poboljša neinvazivnom tehnologijom stimulacije mozga, odnosno, mogućnošću da on bolje i kvalitetnije uči.
Iako tehnologija može da poboljša mnogo delova života, ona takođe može umanjiti kvalitet naših ličnih odnosa i odvratiti naš um od kreativnog razmišljanja.
Međutim, samo-nametnute pauze od gledanja u ekran i telefon moraju postati deo prirodnog ritma naših života. Mogli bismo, na primer, početi da izbegavamo ‘’socijalnu tehnologiju’’ za vreme obroka, odmora i duhovnih samovanja. Duhovnost budućnosti biće selektivna u korišćenju tehnologije upotrebom onoga što poboljšava duhovnu praksu i pažljivim izbegavanjem prekomerne upotrebe.
Iskustva
Mi ćemo tražiti i deliti više duhovnih iskustava. Istraživanje je pokazalo da takva iskustva mogu rezultirati dubokim pozitivnim koristima za mentalno zdravlje. Na primer, mnoge studije su pokazale da psilocibin (aktivni sastojak „čarobnih gljiva“) može pouzdano stvoriti pozitivna duhovna iskustva u laboratorijskim okruženjima. To bi eventualno moglo omogućiti psihijatrima da propisuju duhovno iskustvo koje će olakšati proces umiranja, lečiti žrtve koje pate od raznih poremećaja ili pružiti smisleni obred ulaska mladih u svet odraslih. U budućnosti će ljudi sve više tražiti duhovna iskustva integrišući drevne i moderne prakse.
Duhovna iskustva će postati nešto što će se deliti kao lepo iskustvo i to će biti normalno, a ne tabu tema.
Dok ćemo tražiti i pronaći mnogo više duhovnih iskustava, biće veći naglasak na usmeravanje tih iskustava u praksu. Kako ta iskustva postaju dostupnija, postoji opasnost da ljudi nastave luksuzna „butik mentalna stanja“ samo radi ličnog zadovoljstva (prekomerna doza stimulansa za halucinacije).
Sa druge strane, možda će volontiranje postati jednako važno kao i pronalaženje vremena za jogu. Služenje drugima oduvek je bilo pravo srce duhovnosti i bilo bi lepo da tako i ostane. Duhovnost budućnosti učiniće duhovna iskustva pristupačnijima i staviće veći naglasak na služenje drugima.
Pluralizam
Duhovnost će postati pluralistička. Etnička pripadnost, pol, seksualna orijentacija, klasa, nacionalnost ili ideološke razlike neće činiti osnovu za isključenje ljudi iz duhovnih zajednica. Takve brige će vremenom postati ‘’ne’’pitanja i oni koji se suprotstave tako jednostavnim, humanističkim vrednostima smatraće se da su na pogrešnoj strani istorije.
Dok će se inkluzija povećavati unutar grupa, razviće se zdravo poštovanje razlika između duhovnih, verskih i filozofskih zajednica. Najjednostavnije rečeno, pluralizam je ono: „živi i pusti druge da žive“. Pluralizam je suprotnost “hegemoniji”, u kojoj jedan jedinstveni sistem verovanja dominira nad svim drugima. Tvrdnje o religioznoj, duhovnoj ili ateističkoj hegemoniji činiće se jednako smešnim koliko I nacionalističke tvrdnje o svetskoj dominaciji. Sekularizam omogućava slobodu praćenja bilo kog sistema verovanja i zato predstavlja pluralistički ekosistem za razvoj duhovnosti budućnosti.
Duhovnost budućnosti biće šire društveno obuhvaćeno i negovaće više poštovanja prema razlikama među nama.
Dok civilizacija korača prema nepredvidivom horizontu budućnosti, duhovnost koju poznajemo kroz istoriju može biti osnova, ali poboljšana modernom naukom, tehnologijom, idejama i samim društvenim napretkom.
Više tekstova na temu duhovnosti u rubrici WELLNESS.
