Izraz eustress skovao je 1970-ih endokrinolog Hans Selye, koji je grčki prefiks EU – (što znači “dobro”) kombinovao sa stresom. Eustress, dakle, doslovno znači “dobar stres.” Šta je tačno „pozitivni stres“ i kako se razlikuje od nevolje u smislu uticaja na zdravlje?
Eustress ili dobar stres smatra se korisnim za motivaciju, performanse i emocionalno blagostanje. To je vrsta stresa koju neko doživljava kao vredan izazov, a ne kao smetnju ili strah. Takođe nije povezano sa mnogim negativnim efektima hroničnog stresa na zdravlje, poput probavnih problema, lošeg sna i glavobolje napetosti.
Šta je Eustress?
Definicija eustressa je „umereni ili normalan psihološki stres koji se tumači kao koristan za osobu koja ga doživljava“. Eustress obično ima sledeće karakteristike: Motiviše nas, fokusira našu energiju, kratkotrajan je, povećava nivo uzbuđenja i poboljšava naše performanse. Pošto stres – odgovor tela na promene koje stvara – dolazi u različitim oblicima, može imati širok izbor efekata na nečije zdravlje i sreću. Danas stručnjaci smatraju da postoje dve glavne podgrupe stresora: dobar i loš stres. Istraživanja su pokazala da je pozitivan način razmišljanja ključan kada je u pitanju eustress. Osoba koja to doživljava mora da opazi stresora kako bi bila dobra.
Događaji u životu su na kraju za tumačenje – što znači da isti događaj ili izazov mogu biti dobar stres za jednu osobu i loš stres za drugu. Tumačenje stresnog događaja na kraju zavisi od njegove trenutne situacije i osećaja kontrole, poželjnosti, lokacije i vremena. Ono što stresu čini korisnim je to što on deluje kao pozitivan izazov. Pomaže motivisati osobu da se usavršava i postiže ciljeve, a da pritom ne nadvlada sebe.
Eustress vs. nevolje
Šta razlikuje nevolju i eustress? Kao što do sada možete reći, eustress je oblik „dobrog stresa“ – tipa koji teži povećanju nivoa energije, zdravlja i pozitivnih osećaja – dok je nevolja suprotno, vrsta koja ima negativne implikacije. Glavna razlika između eustressa i nevolje je količina lične kontrole koju osoba oseća nad stresorom. Nevolje se javljaju kada se stresor ne može razrešiti mehanizmima za prilagođavanje ili adaptacijama
Eustress obično poboljšava nečije funkcionisanje i može uključivati reagovanje na stresore sa osećanjima kao što su:
- Povećani smisao i nada (neki stručnjaci veruju da su najbolji prediktori zadovoljstva životom)
- Snaga i odlučnost
- Uzbuđenje i iščekivanje
- Ponos
- Poboljšano zadovoljstvo životom i blagostanjem
- Zahvalnost
- Elastičnost
S druge strane, kada neko doživi potresan događaj, obično se meša u njegovu sposobnost da obavlja posao ili zadatak i kvalitet života. Nevolja može učiniti nekoga:
- Hronično umornim (adrenalni umor), iscrpljenost ili sagorelost
- Beznadežnim, povučenim i potištenim
- Uplašenim, anksioznim, nervoznim
- Frustriranim i ljutim
- Uvređenim
- Veća verovatnoća da će ljudi u nevolji prijaviti smanjeni kvalitet života (uključujući kod kuće i na poslu), povećan pritisak na poslu, lošiji resursi za suočavanje i uopšte percepciju lošijeg mentalnog zdravlja.
- Nevolja takođe čini verovatnijim da će se neko suočiti sa simptomima poput visokog krvnog pritiska, napetosti mišića, vrtoglavice, glavobolje i smanjene imune funkcije. U stvari, hronični stres je povezan sa šest vodećih uzroka smrti: hronična bolest, nesreće, rak, bolest jetre, plućne bolesti i samoubistvo.
Možda se čini očiglednim, ali primeri nevolje mogu uključivati smrt voljene osobe, razvod, bolest, povrede ili hospitalizaciju, raskid, nezaposlenost, zavisnosti ili zloupotrebu. Možete videti kako se to razlikuje od događaja kao što su brak ili započinjanje novog posla.
Prema pisanju portala Dr.Axe, istraživači su otkrili da i eustress i distress uzrokuju neuroendokrine promene u telu, iako su različitih vrsta. Nivo kateholamina i kortizola se brzo menjaju kao odgovor na stresne događaje, usled aktivacije osi nadbubrežne hipotalamike-hipofize. Iako kortizol (hormon stresa) može porasti kao odgovor na dobar ili loš stres, on ostaje povišen kada se neko bavi hroničnim, nerešenim stresom. Ovo može biti opasno i doprineti povećanom oksidativnom stresu, većem riziku za razvoj bolesti i čak skraćenom životnom veku.
Šta je dobro ze tebe?
Kada ljudi dožive pozitivan stres, usvajaju se ili kognitivno ili fizički (ili oboje) i u osnovi postaju zdraviji, jači i eventualno srećniji. Verovatnije je da će doživeti pozitivna osećanja poput ponosa, ispunjenosti i zahvalnosti, a mogu postati i fizički jači. Studije takođe pokazuju da životni stres kojim se može upravljati može povećati psiho-biološku otpornost na oksidativna oštećenja.
Eustress ima mnogo toga zajedničkog sa hormesisom, što se smatra povoljnim / korisnim biološkim odgovorom na nisku izloženost toksinima i drugim stresorima. Izraz hormesis dolazi od starogrčke reči hormaein, što znači „pokrenuti se, pokrenuti, nagovarati“. Zašto je eustress dobar za vas? Razlog koji se smatra oblikom dobrog stresa je taj što je povezan sa poboljšanjima mentalnog, pa čak i fizičkog zdravlja.
Oni mogu da uključuju:
- Poboljšanu izdržljivost, staminu i zdravlje srca. Na primer, mnoga istraživanja su otkrila da ljudi koji se bave umereno intenzivnim, redovnim vežbanjem (oblik hormeze) dožive niži nivo oksidativnog stresa i upale, kao i mnoge druge prednosti.
- Emotivno blagostanje, zbog doživljaja pozitivnijih osećaja (kao što je gore opisano)
- Povećano samopoštovanje i samopouzdanje
- Poboljšani odnosi
- Povećana produktivnost rada
Primeri dobrog stresa
Pozitivni stresori mogu biti i psihološki i fizički. Koji su primeri eustressa? Primeri pozitivnog stresa u svakodnevnom životu mogu uključivati:
- Vežbu
- Značajna životna iskustva poput udaje i dece
- Pokretanje novog posla
- Preseljenje na novu lokaciju
- Studiranje kako biste stekli dobre ocene i / ili stekli diplomu
- Rad na smislenim projektima na poslu koji zahtevaju duge sate i naporan rad
- Uključivanje u vojsku (zbog osećaja negovanja zajednice)
- Pridruživanje profesionalnom sportskom timu
- Takmičenje u različitim aktivnostima
- Rad na kreativnim projektima i hobijima koji su dovoljno izazovni
- Hladno izlaganje / krioterapija
- Izloženost toploti, uključujući upotrebu sauna i lasera
- Neki čak smatraju da je konzumiranje alkohola „hormetično“, jer je povezano sa prevencijom srčanih bolesti i moždanog udara u umerenim količinama
U nekim slučajevima, stresor može izazvati i eustress i nevolju. Na primer, beba, pohađanje fakultetske škole ili premeštanje na novu lokaciju mogu biti značajni životni događaji, ali mogu biti i stresni. Dugoročno, ovo su korisna iskustva, ali kratkoročno je važno vežbati prirodne aktivnosti oslobađanja od stresa kako bi se sprečilo osećaj preplavljenosti.
Kako iskoristiti pozitivan stres?
Jedan od ključeva koji će imati najviše koristi od dobrog stresa je iskustvo u „umerenim / srednjim dozama“. Previše svake vrste stresa zapravo može prestati da ima negativne efekte, jer se oseća nadjačano, dok upravo prava količina dovodi do pozitivnih adaptacija. Da bi simptomi eustressa bili korisni, neko mora osećati da on / ona kontroliše i da je izazov vredan, ali izvršljiv, umesto da ta osoba nema izbora, nije spreman/a, nalazi se u opasnosti ili se prema njemu/njoj nepravedno tretira.
