Trejsi Ševalije, jedna od najčitanijih književnica današnjice, u novoj knjizi „Jedna nit“ ispisuje bezvremenu priča o prijateljstvu, ljubavi i ženama koje same kroje svoju sudbinu.
Godina je 1932. Pošto joj je Veliki rat odneo i voljenog brata i verenika, Vajolet Spidvel postaje „prekobrojna žena“, pripadnica naraštaja osuđenog na usedelički život jer je u ratu izginulo mnogo mladića. Ipak, ona ne može da se pomiri sa tim da će joj ceo život biti sveden na brigu o ožalošćenoj i ogorčenoj majci. Pošto uštedi dovoljno da se odseli u Vinčester, dom jedne od najlepših engleskih katedrala, Vajolet stupa u društvo vezilja – žena koje vezu jastuke za katedralu i tako nastavljaju višestoletnu tradiciju. Tamo nalazi podršku i zajedništvo, rad je ispunjava, čak se i sprijateljuje sa živahnom Gildom. No, kada joj životne sile ugroze novostečenu nezavisnost, a na horizontu se pomoli novi rat, Vajolet mora da se bori za mesto koje joj kao ženi ne pripada.
Topla, živopisna i divno oblikovana, „Jedna nit“ je priča o ženi koja u predvečerje Drugog svetskog rata dolazi u grad sa nadom da će se izboriti za svoje pravo na sreću.
Zadivljujuće je kako nas Trejsi Ševalije u svakom svom romanu upoznaje sa nekom ličnošću ili mestom o kojima se malo zna. Bilo da je to Meri Aning koja otkriva fosile na obali Engleske u 19. veku („Izuzetna stvorenja“), ili Grit koja je postala Vermerov model („Devojka sa bisernom minđušom“), autorka s lakoćom uvlači čitaoce u vreme i mesto o kojima govori.
