Biti bolja nego pre, znači postaviti ispred sebe projekat zvani ‘’Sreća’’ koji nas izaziva da ponovo razmislimo o svim stručnim savetima koje smo ikada dobili o stvaranju i razvijanju dobrih navika. Jer, ne postoji jedno rešenje za sve. Kroz karijeru i rad sa različitim interesantnim ljudima, shvatila sam da „pravi“ način da se kod njih formira bilo poslovna, bilo neka navika dobra za zdravlje, nova navika ili promeni loša u velikoj meri zavisi od toga kako su reagovali na svoja očekivanja. Istraživala sam malo ljudske ‘’paterne’’ ponašanja kroz literaturu i zaključila da postoje, generalno, četiri grupe ljudi na osnovu onoga kako obično reaguju na svoja i tuđa očekivanja. I odatle, shvatila da postoje i različite strategije koje odgovaraju svakoj specifičnoj grupi – bilo da neko želi da jede zdravije, da vežba više, da se bolje organizuje, ide ranije u krevet, usavršava se, itd.
Iako je istina da će nekima stručna literatura (koje ima na pretek) pomoći u onome što se naziva ‘’tajnom’’ usvajanja ili promene navika – prvo, moramo da upoznamo sebe – a bitno je, veoma, da razmišljamo i o ljudima oko sebe.
Q
Čini nam se da je najveća (potencijalno) korist dobrih navika to što one eliminišu nepotrebne odluke o izborima ili potrebom za samokontrolom, što može oduzeti energiju i vreme, dajući nam više kvalitetnog vremena za život. (npr. ne moramo svake noći da odlučujemo da li ćemo da peremo zube – mi to jednostavno radimo, jer je to dobra navika.) Da li istraživanja o kojima pričaš podržavaju ideju da navike čine život lakšim, boljim, srećnijim?
A
Apsolutno. Navike su nevidljiva arhitektura svakodnevnog postojanja. Studije sugerišu da skoro 40 odsto svog ponašanja ponavljamo skoro svakodnevno, pa ako promenimo navike, menjamo i svoje život.
Dobre navike nam daju pozitivnu energiju jer nas oslobađaju od teškog, iscrpljujućeg posla samokontrole i donošenja odluka koje nas iscrpljuju. Nema više muke oko toga da li da spakujete zdrav ručak koji nosite na posao. Navike znače da to jednostavno radimo, bez da se mučimo oko odluke.
Ljudi mi često govore: „Razumem koliko su dobre navike važne, ali jednostavno ne mogu da promenim neke svoje loše’’.
Ali možete! Pošto postoji toliko mnogo lakih strategija, svako od nas može izabrati one koje nam najviše leže. Neko se oseća bolje ako počne sa malim promenama, neko drugi počinje od velikih odluka. Neka osoba bolje usvaja naviku ako je podeli sa drugima, a neko, opet, čuva svoje ideje i odluke kao najveće tajne.
Q
Šta je to toliko dobro što dobijamo kada eliminišemo bespotrebne odluke u životu i prepustimo ih stečenoj rutini, odnosno navikama?
A
Teško je i iscrpljujuće donositi neke naizgled smešne odluke svakodnevno. Ljudi mi ponekad kažu: „Želim da mi dan protekne tako da uvek donesem dobru, po mene zdravu odluku’’, a ja obično kažem: „Ne, nemoj da želiš da donosiš odluke! Jer svaki izbor je prilika da se napravi pogrešan izbor.”
Treba da ‘’želiš’’ jednom, i nakon toga da tu dobru odluku usvojiš kao naviku. Jer, sa dobrim navikama izbegavamo trošenje resursa koje bespotrebno crpimo.
Na primer, ja ne odlučujem svaki put da preskočim desert ili ugljene hidrate, ili da odem na trening u teretanu, ili da se probudim u 6 ujutro, da meditiram, pišem uveče dnevnik, čitam pred spavanje dobru knjigu. To je odavno odlučeno, stekla sam već zdrave navike koje mi prijaju. To je ušlo u rutinu.
Q
Pomenula si nekoliko puta da navike čak i one dobre mogu imati nedostatke, ali i koristi. „Navika je dobar sluga, ali loš gospodar“, kažeš. Možeš li nešto da kažeš o tome: o potencijalnim nedostacima navika i kako da budemo sigurni da smo gospodari svojih navika, a ne obrnuto?
A
Postoje dva nedostatka kod navika.
Prvo, navike ubrzavaju vreme. Kada je svaki dan isti, iskustvo (koje nas čini ljudima) se skraćuje i baca senku na ono što nije dobro. Nasuprot tome, vreme se usporava kada se navike prekinu, kada mozak mora da obradi nove informacije. Zato se čini da nam prvi mesec na novom poslu traje duže od neke ‘’pete’’ godine na istom.
Drugo, navike nas po nekad ‘’ uspavljuju’’. Kako nešto postaje navika, mi osećamo slabije emocionalne reakcije na to (što može biti dobro, u nekim situacijama, ali i loše). Ranojutarnja šolja kafe je u početku bila mirisna i divna, sve dok postepeno nije postala deo pozadine našeg dana. Sada je ne osećamo kao potpuno iskustvo, a opet, nedostaje nam ako je izbacimo. Navika opasno teži da nas otupi za radost sadašnjeg trenutka.
Iz ovih razloga, važno je da dobro razmislimo o navikama koje zaista želimo da usvojimo.
Q
Dala si nam neke ideje o načinima na koje ljudi reaguju na navike. Hoćeš li nas upoznati sa saznanjima koja si stekla čitanjem i istraživanjem (kako kažeš literature), ali i lične prakse svakodnevice?
A
Od svega što sam naučila o navikama i ljudskoj prirodi tokom svoje bogate karijere i života generalno, najizazovnija stvar koju sam shvatila i uvid na koji sam najponosnija je da ljude zaista možete svrstati u neke četiri grupe u odnosu na lične vrednosti i njihove tendencije.
Trebali su mi meseci razmišljanja da shvatim sve što sam primetila i da to uklopim u neki svoj patern koji je sve uzimao u obzir. Nikada neću zaboraviti uzbuđenje koje sam osetila kada je sve konačno došlo na svoje mesto. Ključni uvid došao je kada mi je dobar prijatelj rekao: „Čudno je. Kada sam bio u srednjoj školi, bio sam u prvom timu za fudbal i nikada nisam propustio trening sa ekipom – ali sada ne mogu da ni da potrčim. Zašto?” Ovo pitanje me je proganjalo dok nisam pronašla odgovor: on je ona grupa koja se obavezuje na ”važan zadatak”.
Prema ideji od pomenute četiri grupe, ljude svrstavam kao one koji podržavaju (ideju ili promenu), one koji sve živo preispituju, one koji se obavezuju na zadatak i one koji su večiti buntovnici (svemu nađu manu).
Ove kategorije, kao sam navela, se upravo odnose na to kako odgovaramo na svoja očekivanja. Svi mi se načelno suočavamo sa dve vrste očekivanja: spoljašnjim (ispunjavanje radnih rokova, poštovanje zakona, partnerski odnosi, deca itd.) i unutrašnjim, ličnim očekivanjima (hoću da naučim da sviram, da upišem kurs za novi strani jezik, hoću da vežbam, želim da me više poštuju, pa ću krenuti na treninge sa profesionalcem iz te oblasti..).
Oni koji uvek podržavaju promene i nove stvari (ja spadam u tu kategoriju), spremno reaguju i na spoljašnja i unutrašnja očekivanja. ‘’Radim ono što se očekuje od mene, ali i menjam u hodu navike i odluke i u redu sam sa tim, sve dok je to ono što me gura napred’’.
Oni koji sve neprestano preispituju, dovode u pitanje oba očekivanja (spoljnje i unutrašnje). Oni ispunjavaju očekivanje samo ako veruju da je razumno (što ga zapravo čini unutrašnjim očekivanjem). „Radim ono što smatram da je najbolje, prema svojoj proceni. Neću raditi nešto što nema smisla.”
Oni koji se obavezuju na zadatak, spremno reaguju na spoljna očekivanja, ali se bore da ispune unutrašnja očekivanja. „Ne volim da izneverim druge, ali često izneveravam sebe’’.
Večiti buntovnici se odupiru svim očekivanjima, i spoljašnjim i unutrašnjim. „Želim da radim šta ja želim, na svoj način. Ako mi kažeš da to uradim, verovatno to neću učiniti.”
Kada spoznamo svoje tendencije, tada imamo bolju perceopciju koja strategija promene navika će funkcionisati za nas. Na primer, ‘’oni koji podržavaju’’ se posebno dobro snalaze sa strategijom striktnog rasporeda, ‘’oni koji preispituju’’ sa strategijom jasnoće, ‘’oni koji se obavezuju’’ sa strategijom odgovornosti, a buntovnici sa strategijom identiteta.
Q
Ima mnogo literature o navikama, kao i predloga na čije navike treba da se ugledamo tipa: zašto je rano buđenje važno, koliko je važna fizička aktivnost, ishrana, edukacija, itd. Ali u suštini, mi se protivimo kopiranju navika drugih ljudi. Kažeš da je prvi korak u formiranju dobre i prave navike upoznavanje samog sebe kako bismo mogli da shvatimo koje nam navike najviše odgovaraju. Kako si došla do ovog zaključka?
A
Najvažnije je da znate šta je tačno ono što je dobro za vas, jer stručnjaci često nude univerzalna rešenja. „Uradi to ujutru, počni od nečeg manjeg, radi to 30 dana, daj sebi dan za ‘’varanje“ i lista se nastavlja unedogled.
To ponekad uspe, za neke ljude. Ali opšte navike nisu za sve ljude. Zapitajte se jednostavno: Ko sam ja? Kakva sam osoba? To je najvažnija stvar o kojoj treba razmišljati. Imaćete najveću šansu da usvojite dobre navike ako pronađete ispravan put koji važi samo za vas.
Q
Svakog januara radimo neku vrtu detoksa, tako da želimo instant uspeh, energiju i brz start, koji objašnjavaš kao nešto „suprotno od preduzimanja najmanjeg mogućeg prvog koraka“. Koje su prednosti „Brzog starta’’ i , znajući da je nivo posvećenosti često neodrživ na duge staze, kako da posle perioda ‘’probe’’ formiramo trajnu dobru naviku?
A
Eksplozivni startovi su zahtevni za one koji nikada nisu imali dnevne rutine koje godinama poštuju, ali to je deo zabave tako da taj intenzitet može da podstakne naviku. Projekat u trajanju od 21 dan (detoksikacija, čišćenje, ambiciozni cilj, nova obuka) odlukom da želite sve odjednom, dobijate nalet energije i dobar fokus. Međutim, brzi start za neiskusne nije održiv. Od presudne je važnosti da se posebno isplanira kako da se sa intenziteta ‘’eksplozije’’ aktivnosti koje niste do sada imali, pređe na navike koje će trajati beskonačno. Ako odustanete od slatkiša i ugljenih hidrata u januaru, šta onda jedete u februaru? Potreban vam je novi plan kako da pređete sa intenzivnog napora na svakodnevnu rutinu.
Q
Mnogi ljudi smatraju da su krivica ili stid legitimni kada je u pitanju pridržavanje dobrih navika, ali ti kažeš da je suprotno. Zašto je to tako i kako da izbegnemo osećanje krivice kada neminovno pogrešimo zbog krize koja se javi?
A
U pravu si, nije od pomoći da se opterećujemo krivicom i stidom.
Ljudi koji pokazuju saosećanje i razumevanje prema sebi sposobniji su da povrate samokontrolu, dok se ljudi koji se osećaju duboko krivim i puni su samoosude više bore za kontinuitet.
Umesto da sebe krivimo zbog toga što smo slabi, nedisciplinovani ili lenji, svoje posrnuće možemo sagledati kao deo procesa stvaranja dobrih navika. Samoohrabrivanje je mnogo jači lek od samoosude.
Zaista, krivica i stid zbog kršenja i napuštanja dobre navike mogu učiniti da se ljudi osećaju toliko loše da kako bi se osećali bolje pribegavaju staroj, ‘’dobroj’’, istoj navici zbog koje su nekad loše osećali. Osoba koja je zabrinuta zbog novca uglavnom ga i troši na bespotrebne stvari, osoba koja je zabrinuta zbog svoje težine okreće se grickalicama ili fast food-u. Treba zaista biti veoma nežan prema sebi.
Q
Za sve koji pokušavaju da steknu novu naviku u 2022., da li bi, molim te, podelila sa nama nekoliko poslednjih reči mudrosti iz tvog ugla?
A
Prava tajna usvajanja dobrih navika jeste da prvo iskreno sagledate i upoznate sebe. Kada identifikujemo ključne aspekte naše prirode (vrline i mane), tada dolazimo do spoznaje kako da prilagodimo naviku da odgovara našim tananim osećanjima i čulima, pa se na taj način i osnažujemo za uspešno uvođenje novih navika. Tada shvatamo da smo 100% samo mi odgovorni za svoje oduke i zato smo jači.
Zato razmislite šta je to ‘’istina’’ za vas. Da li ste jutarnja ili noćna osoba? Da li ste ‘’onaj koji stvara’’ ili ‘’onaj koji troši’’? Ljubitelj izobilja ili jednostavnosti? Apstinent ili hedonista? Maratonac ili sprinter? Onaj koji podržava, ispituje, večiti dužnik ili buntovnik? Za svakog će funkcionisati različite strategije uvođenja novih navika.
Nije tako teško promeniti navike, kada tačno znamo šta da radimo i kada za to preuzimamo punu odgovornost. Ja u ovoj godini želim da budem bolja osoba nego pre, srećnija u svakom smislu i već sam postavila svoje nove navike koje me vode ka tom cilju.
Još autorskih tekstova od Jasenke možete čitati ovde.
