Nije tajna da aerobne vežbe mogu pomoći da se spreči neka od posledica starenja. Ali sve veći broj istraživanja sugeriše da bi plivanje moglo pružiti jedinstven podsticaj zdravlju mozga.
Pokazalo se da redovno plivanje poboljšava pamćenje, kognitivne funkcije, imuni odgovor i raspoloženje. Plivanje takođe može pomoći u popravljanju oštećenja od stresa i stvaranju novih neuronskih veza u mozgu.
Kada bi više odraslih prepoznalo kognitivne i mentalne prednosti plivanja, skočili bi u bazen zajedno sa svojom decom.
Ali naučnici još uvek pokušavaju da otkriju kako i zašto plivanje, posebno, proizvodi ove efekte koji poboljšavaju mozak.
Kao majka molekularnog biologa (ćerka se bavi istraživanjem neurodegenerativnih bolesti), interesuju me sve teme kojima se ona bavi, veliki sam zaljubljenik u fitness, samim tim volim da provodim sate u vodi tokom letovanja. Kada bi samo više roditelja i odraslih prepoznalo prednosti plivanja za kognitivno i mentalno zdravlje, možda bi već sada odlučili da se rekreativno bave plivanjem zajedno sa svojom decom.
Stvaranje novih i poboljšanih moždanih ćelija i sinapsi
Sve do 1960-ih, naučnici su verovali da je broj neurona i sinaptičkih veza u ljudskom mozgu konačan i da, kada se jednom oštete, ove moždane ćelije ne mogu da se zamene. Ali ta ideja je razotkrivena kada su istraživači počeli da dobijaju brojne dokaze za stvaranje neurona, ili neurogenezu, u mozgovima odraslih ljudi i drugih životinja.
Sada, postoje jasni dokazi da aerobne vežbe mogu doprineti neurogenezi i igrati ključnu ulogu u pomaganju da se preokrene ili popravi oštećenje neurona i njihovih veza i kod sisara i kod riba.
Istraživanja pokazuju da je jedan od ključnih načina na koji se ove promene dešavaju kao odgovor na vežbanje povećanje nivoa proteina koji se zove neurotrofni faktor mozga. Pokazalo se da neuralna plastičnost – ili sposobnost mozga da se menja – koju ovaj protein stimuliše podstiče kognitivne funkcije, uključujući učenje i pamćenje.
Aerobne vežbe takođe podstiču oslobađanje neurotransmitera, uključujući serotonin, za koji je poznato da – kada je prisutan u povećanim nivoima – smanjuje depresiju i anksioznost i poboljšava raspoloženje.
Studije na ljudima su otkrile snažnu vezu između koncentracija neurotrofnog faktora iz mozga koji cirkuliše u mozgu i povećanja veličine hipokampusa, regiona mozga odgovornog za učenje i pamćenje. Takođe se pokazalo da povećani nivoi neurotrofičnog faktora koji potiče od mozga izoštravaju kognitivne performanse i pomažu u smanjenju anksioznosti i depresije. Nasuprot tome, istraživači su primetili poremećaje raspoloženja kod pacijenata sa nižim koncentracijama neurotrofnog faktora iz mozga.
Aerobne vežbe takođe promovišu oslobađanje specifičnih hemijskih glasnika zvanih neurotransmiteri. Jedan od njih je serotonin, za koji je poznato da kada je prisutan u povećanim nivoima smanjuje depresiju i anksioznost i poboljšava raspoloženje.
U studijama na ribama, naučnici su primetili promene u genima odgovornim za povećanje nivoa neurotrofnih faktora koji potiču iz mozga, kao i pojačan razvoj dendritskih bodlji – izbočina na dendritima, ili izduženih delova nervnih ćelija – posle osam nedelja vežbanja u poređenju sa kontrolama. .
Ovo dopunjuje studije na sisarima gde je poznato da neurotrofni faktor koji potiče od mozga povećava gustinu neuronske kičme. Pokazalo se da ove promene doprinose poboljšanju pamćenja, raspoloženja i poboljšanoj spoznaji kod sisara. Veća gustina kičme pomaže neuronima da izgrade nove veze i šalju više signala drugim nervnim ćelijama. Sa ponavljanjem signala, veze mogu postati jače.
Ali šta je posebno u plivanju?
Istraživači još ne znaju šta bi mogao biti tajni ecept u vezi plivanja, ali su sve bliže razumevanju ove genijalne aktivnosti.
Plivanje je odavno poznato po svojim kardiovaskularnim prednostima. Pošto plivanje uključuje sve glavne grupe mišića, srce mora naporno da radi, što povećava protok krvi u celom telu. To dovodi do stvaranja novih krvnih sudova, procesa koji se naziva angiogeneza. Veći protok krvi takođe može dovesti do velikog oslobađanja endorfina — hormona koji deluju kao prirodni reduktor bola u celom telu. Ovaj nalet izaziva osećaj euforije koji često prati vežbu.
Većina istraživanja da bi se razumelo kako plivanje utiče na mozak obavljena je na pacovima. Pacovi su dobar laboratorijski model zbog svoje genetske i anatomske sličnosti sa ljudima.
U jednoj studiji na pacovima, pokazalo se da plivanje stimuliše moždane puteve koji potiskuju upalu u hipokampusu i inhibiraju apoptozu, odnosno smrt ćelija. Studija je takođe pokazala da plivanje može pomoći u podršci preživljavanju neurona i smanjiti kognitivne uticaje starenja. Iako istraživači još uvek nemaju način da vizualizuju apoptozu i preživljavanje neurona kod ljudi, oni primećuju slične kognitivne rezultate.
U jednoj ograničenoj studiji koja se bavila uticajem plivanja na mentalnu oštrinu kod starijih, istraživači su zaključili da su plivači poboljšali mentalnu brzinu i pažnju u poređenju sa neplivačima.
Jedno od primamljivijih pitanja je kako, konkretno, plivanje poboljšava kratkoročno i dugotrajno pamćenje. Da bi tačno odredili koliko dugo mogu trajati korisni efekti, istraživači su trenirali pacove da plivaju 60 minuta dnevno pet dana u nedelji. Tim je zatim testirao pamćenje pacova tako što ih je naterao da plivaju kroz vodeni lavirint radijalne ruke koji sadrži šest krakova, uključujući jedan sa skrivenom platformom.
Pacovi su imali šest pokušaja da slobodno plivaju i pronađu skrivenu platformu. Nakon samo sedam dana treninga plivanja, istraživači su uočili poboljšanja u kratkoročnom i dugoročnom pamćenju, na osnovu smanjenja grešaka koje su pacovi pravili svakog dana. Istraživači su sugerisali da bi ovo povećanje kognitivnih funkcija moglo da pruži osnovu za korišćenje plivanja kao načina za popravku oštećenja učenja i pamćenja uzrokovanih neuropsihijatrijskim bolestima kod ljudi.
Iako je skok sa studija na pacovima na ljude značajan, istraživanja na ljudima daju slične rezultate koji ukazuju na jasnu kognitivnu korist od plivanja u svim uzrastima. Na primer, u jednoj studiji koja se bavila uticajem plivanja na mentalnu oštrinu kod starijih, istraživači su zaključili da su plivači poboljšali mentalnu brzinu i pažnju u poređenju sa neplivačima.
Međutim, ova studija je ograničena u svom istraživačkom dizajnu, pošto učesnici nisu bili randomizirani i stoga su oni koji su bili plivači pre studije možda imali nepravednu prednost.
Druga studija je uporedila spoznaju između kopnenih sportista i plivača u uzrastu mladih odraslih. Iako samo uranjanje u vodu nije napravilo razliku, istraživači su otkrili da je 20 minuta plivanja umerenog intenziteta prsno poboljšalo kognitivne funkcije u obe grupe.
Vekovima su ljudi tražili izvor mladosti. Plivanje bi moglo biti najbliže što možemo razumeti kao ideju.
Deca takođe mogu dobiti značajan podsticaj od plivanja
Čini se da prednosti plivanja koje poboljšavaju mozak takođe podstiču učenje kod dece.
Druga istraživačka grupa je nedavno pogledala vezu između fizičke aktivnosti i načina na koji deca uče nove reči iz rečnika. Istraživači su decu uzrasta od 6 do 12 godina učili nazivima nepoznatih predmeta. Zatim su testirali svoju tačnost u prepoznavanju tih reči nakon što su uradili tri aktivnosti: bojenje (aktivnost odmora), plivanje (aerobna aktivnost) i vežbu nalik CrossFitu (anaerobna aktivnost) u trajanju od tri minuta.
Otkrili su da je tačnost dece bila mnogo veća za reči naučene nakon plivanja u poređenju sa bojenjem i CrossFitom, što je rezultiralo istim nivoom prisećanja. Ovo pokazuje jasnu kognitivnu korist plivanja u odnosu na anaerobne vežbe, iako studija ne poredi plivanje sa drugim aerobnim vežbama. Ovi nalazi ukazuju na to da je plivanje čak i u kratkom vremenskom periodu veoma korisno za mlade mozgove u razvoju.
Detalji potrebnog vremena ili krugova, stil plivanja i koje kognitivne adaptacije i putevi se aktiviraju plivanjem se još uvek razrađuju. Ali neuronaučnici su sve bliže sastavljanju mozaika. Vekovima su ljudi tražili izvor mladosti. Plivanje bi moglo biti najbliže što u ovom trenutku možemo da naslutimo.
– u saradnji sa Andjelom Stekić, MSCI Neuroscience
Više zanimljivosti o zdravlju, pratite u rubrici Zdravlje.
