Kao student fakulteta za sport i fizičko vaspitanje bio je upućen na praksu po gradskim teretanama kako bi se upoznao sa radom i konceptima a ujedno i video na terenu kako izgledju razni programi sprovođenja fitnesa, kako individualni tako i grupni. Ubrzo su došle i ponude tadašnjih menadzera i vlasnika, što je kao mladić željan učenja i dokazivanja sa zadovoljstvom prihvatao i na taj način ušao u fitnes svet. Igor Čurović, profesor sporta i fizičkog vaspitanja i fitnes trener „Magna Fitu“, samo za čitaoce portala Cover.rs govori o svom pogledu na fitnes i trendove koji vladaju u ovoj disciplini ali ličnim motivima za bavljenje ovim sportom.
Imate li neke omiljene rutine rada?
Svaki posao predstavlja neku cikličnu (ponavljajuću) radnju. Tako i posao personalnog trenera. Posle određenih godina rada uđete u rutinu koja za mene predstavlja rad od 7 dana nedeljno. Moj posao je vezan za brigu o klijentima, njihovom zdravlju i psihofizičkom stanju. Kako bih u toku radnih dana ponedeljak-subota bio adekvatno pripremljen za rad ja sam sebi uveo još na početku karijere nedeljom pisanje programa za svakog ponaosob. Ujedno taj dan iskoristim za analizu prethodne nedelje pa nekima koji su bili iznad očekivanog pošaljem pohvalu a onima koji su ostavili iza sebe sedam dana a da su po pitanju fitnesa bili rezervisani uputimo blagu kritiku ili žargonski rečeno žuti karton uz napomenu da moramo nadoknaditi u nedelji pred nama. Nažalost ljude morate svakodnevno motivisati kako bi vodili računa o sebi i svom zdravlju.
Kako započinjete dan?
Svaki moj dan počinje šetnjom psa. Nakon toga pripremom za posao i odlazak na isti. Zavisno od doba godine, ako smo u pripremi za trčanje polumaratona (vremenski period od 16 nedelja) onda prva aktivnost na poslu je trčanje i nakon toga dočekivanje klijenata. Ostalih meseci trčanje je raspoređeno na 4x nedeljno a ostalim danima praktikujem lagane jutarnje vežbe „buđenja“.
Imate li vrhunske motivacijske savete?
Moje kolege i ja radimo u teretani koja se isključivo zasniva na konceptu individualnog treninga. Putem društvenih mreža skoro svaki dan pošaljemo neku motivacionu poruku citirajući nekog od uspešnih i ostvarenih ljudi. Pored toga naravno da je motivacija klijenta jedan od osnovnih zadataka. Moj način je testiranje i praćenje rezultata, mislim da ljude treba konstantno podsećati šta znači fizička aktivnost i šta se dešava ako imamo njen nedostatak. Kako je matematika egzaktna nauka, ja iskoristim parametre koje pratimo i pomoću tih brojki dolazimo do postavljanja ciljeva a ako imamo cilj lako je pronaći i motivaciju. Mnogi ljudi izgube motivaciju ako ciljevi nisu jasno definisani.
Kako se motivisati?
Motivacija izlazi iz edukacije. Ako uspete ljudima da predstavite šta donosi ili odnosi nedostatak fizičke aktivnosti a da za to dobijete i njihovo poverenje onda ste pobedili. Motivacija je tada zdravlje, fizički izgled i dobro raspoloženje, a svi mi želimo da budemo i zdravi i lepi i srećni. Dakle, edukacija i sticanje poverenja su pravi alati za motivaciju.
Koji su trendovi za fitnes u 2020. godini i ko njih diktira?
Trendove u fitnesu diktira način života ljudi. Danas ljudi koji žele sve više da zarade nisu ograničeni radnim vremenom od 8 sati, pomoću digitalizacije oni mogu znatno duže „biti na poslu“ jer vrlo lako rade od kuće. To vreme rada ide na uštrb fizičke aktivnosti. Dolaze do pitanja, ako izdvojim vreme za fizičku aktivnost i sebe smanjiću mogućnost veće zarade, i onda svaki odlazak u teretanu ili na trim stazu predstavlja gubljenje vremena. Dodatno opterećenje je uskladiti svoje vreme sa vremenom termina treninga sa trenerom ili nekom grupom. Fitnes koji je ispred nas jeste online fitnes, dostupan svuda i uvek. U velikom naletu su aplikacije pomoću kojih ljudi vežbaju, aplikacije su im dostupne kada god oni požele a u njima se automatski izračunava koliko je trening bio uspešan ili koliko je još potrebno da se uradi kako bi se zadovoljile potrebe. U aplikacijama se sad nalaze čitavi dnevnici rada svakog korisnika a sinhronizacija sa ostalim uređajima omogućava praćenje svakog koraka, pa imamo čak i opominjanje da nismo aktivni ako duže vreme neki od aparata ne prepozna neku fizičku aktivnost. Nažalost ali sve više gubimo na nekoj vrsti socijalizacije i družimo se sa tehnikom. Koliko je to dobro ili ne, treba pitati stručnjake iz oblasti psihologije ali ono što je neminovno ni ova naša fitnes industrija neće moći to da izbegne.
Koja je najčešća zamka u koju padaju početnici, a u koju profesionalci?
Uh, iskreno jako opširna tema. Te dve grupe imaju totalno različite poglede na vežbanje jer im naravno ciljevi nisu isti. Ja bih možda rekao ako govorimo o te dve grupe da je najveća zamka u tome da zamene ciljeve. Da pojasnim, nekada rekreativac pomisli da može dostići vrhunski rezultat i vrlo lako uđe u pretreniranost a kasnije i u moguću povredu. Za razliku od njih sportisti pomisle da bez ozbiljnog treninga mogu da izađu na borilišta i da očekuju vrhunske rezultate, dok shvate da je to posao kao i svaki drugi i da ako želite vrhunske rezultate moraju biti posvećeni puno radno vreme, za njihovu ozbiljnu sportsku karijeru bude nažalost kasno.
Najveće zablude o fitnesu?
Jedna od najveća zabluda o fitnesu jeste da je optimum za trening 3x nedeljno. Čovek je pre samo tridesetak godina dnevno prelazio oko 5km svakog dana. Današnji čovek prosečno pređe manje od 1km dnevno. Dakle, neko ko je aktivan 3x nedeljno nece uspeti da nadoknadi toliki manjak od 7 dana. Danas, preporučujemo 3-4x nedeljno trening + 2-3x nedeljno šetnja 45min ili za bolje pripremljene trčanje 30min. Tek na taj način ćete uspeti da održite balans sa prirodom koja se nalazi u čoveku a koju je moderan svet marginalizovao.
Šta od suplementacije treba koristiti a šta izbegavati?
Suplementi su nastali kako bi sportisti usled velikih napora mogli da nadoknade energetske rezerve ili povećaju mišićnu masu što bih ih dovelo do boljih rezultata u nekim sportovima. Suplementacija u fitnesu je našla svoje mesto ponovo zahvaljujući nedostatku vremena. Ako trenirate tri puta nedeljno i nemate više vremena za fizičku aktivnost, balans morate da tražite u korekciji ishrane a samim tim i u uvođenju određenih suplemenata. Irelevantno je govoriti šta treba izbegavati a šta koristiti jer to zavisi po pojedinaca, ciljeva i mogućnosti ali svakako treba težiti da svakodnevna fizička aktivnost bude suplementacija ako me razumete.
Vaše mišljenje o fitnes stručnjacima koji nude brza rešenja i da li tako nešto postoji?
Fitnes rešenja su vezana za zdrave navike ljudi koji bi trebale da traju čitav život. Sama reč brza rešenja značila bi i kratak život, mislim da je sve jasno.
Uz fitnes rutinu, kojim još disciplinama održavate svoj zdrav duh i telo?
U modernom svetu nažalost morate da razmišljate o socijalizaciji. Ljudima je socijalizaciju dala priroda ali polako je zaboravljamo. Pored bavljenja fitnesom, dosta se družim i komuniciram sa ljudima. A kako bi komunikacija bila prava mora i da se čita, spoj svega toga je dobitna kombinacija.
Reč dve o cross fitu?
Trening visokog intenzititeta preporučen je samo iskusnim vežbačima na zavidnom nivo fizičke spreme i to ne često. Na ovu temu dosta možemo pisati i ovo je moje mišljenje o cross fitu kao pravcu, naravno ljudi koji se bave ovim treningom sigurno prave varijante za početnike sa smanjenim intenzitetima i učenjem izvođenja određenih pokreta, sa tim varijantama cross fita nisam upoznat pa ne mogu ni da komentarišem. Visoki intenzitet treninga skraćuje njegovo trajanje, pa ovaj vid vežbanja ljudima koji su zauzeti a pritom u vrhunskoj kondiciji svakako može doneti benefit. Dakle, ima svoju ciljnu grupu koja ga po mom mišljenju umereno treba konzumirati.
