Teme o duhovnosti nam se uvek učine po malo egzotičnim, nestvarnima za objašnjenja I logiku. Možda je to nusproizvod detinjstva koje nije dozvolilo slobodno izražavanje ljubavi, svetlosti ili duge. Možda vaša neposredna okolina ne voli ideju da ne znamo baš sve ili da nismo još uvek sve shvatili. Možda su stvari poput energetske medicine i vidovnjaka nekada izgledale kao izgovori da bi se izbeglo preuzimanje odgovornosti.
COVER: U psihoterapijskoj praksi dosta se radi sa ljudima kako bi se integrsala duhovnost u njihov “stvarni svet”. I još uvijek to izaziva malu napetost u našim životima, zar ne?
-Ljubav, prisustvo, jedinstvo, nevezivanje. Sve ovo zvuči dobro, ali kako možemo da utelovimo te principe a da ne ignorišemo ambicije i nesigurnosti ključne za naš lični rast? Za odgovore, oslanjamo na rad psihologa i revolucionarnih naučnika, koji počinju da razvijaju jezik neophodan za ronjenje u duhovnim fenomenima. Taj pragmatičan pristup čini ovu stvar dobrom.Za sada, mi se pitamo kako da dosegnemo duhovne visine a da ostanemo čvrsto na zemlji?
COVER: Šta je „duhovna orijentacija“ i kako može dovesti do isceljenja?
-Duhovna orijentacija znači posmatranje čitavog života kao smislenog, od skromnog do duboko izazovnog za one inspirisane. Svaki trenutak sadrži informacije relevantne za naš svesni razvoj. Sa ove tačke gledišta, događaji se dešavaju za nas umesto nama i služe za mobilizaciju naše radoznalosti, kreativnosti i produktivnosti.
COVER: Postavljanjem pitanja “Šta moja duša pokušava da nauči iz ovog iskustva i kako mogu da koristim te informacije da promenim svoj stav, odnos i ponašanje za najviše dobro svih zainteresovanih?”.
-Ovo pitanje narušava negativnu pristrasnost koja nas tera da sudimo, i ona budi znatiželjnog učenika u sebi. Iznenada izazov služi svrsi. Kada zamenimo uzimanje stvari lično preuzimanjem odgovornosti, koristimo mišiće otpornosti i snalažljivosti koje su neophodne za lečenje bola i popravljanje odnosa.
COVER: Reč “duhovno” je preteška za mase. Kako da ovo prevaziđemo?
-Jedna od najčešćih prepreka za usvajanje duhovne perspektive je konfuzija koju duhovni jezik može ostaviti u svom tragu. Pošto ne radimo sa zajedničkom definicijom duhovnosti, u trenutku kada čujemo reč, naš um služi za spisak potencijalnih asocijacija, kao što su religijski kultovi, ili mentalne bolesti, ili neinteligentni i neosnovani ćiribu-ćiriba. Većina ovih asocijacija razvija se na osnovu stvari koje smo učili ili putem neugodnih izraza duhovnosti koje smo možda videli; retko su, međutim, mišljenja stvorena iskustvom. Jedan od načina da se pomogne otpuštanju nesporazuma jeste to što se dolazi do definicije duhovnosti koja je dovoljno ekspanzivna da obuhvati više perspektiva, ali dovoljno jezgrovita da ublaži konfuziju. Dobra definicija dolazi od Dan Siegela, neuropsihijatra i osnivača oblasti interpersonalne neurobiologije. U svojoj knjizi “Svesni” on sugeriše da se “duhovnost odnosi na osnovni ljudski nagon za značenjem i vezom.” On definiše značenje kao “nešto što ima svrhu i značenje.” deo nečeg većeg od naše kože definisao je osećaj sopstva. ”
Volim ovaj način razmišljanja o duhovnosti. Tako postaje ugodan početak razgovora za ljude koji se inače osećaju. Smatram da ljudi sada više nego ikada ranije žele duhovno razumevanje kao sredstvo kojim se može upravljati neredom naših društvenih, političkih i prirodnih svetova. Prepoznajući da pripadamo nečemu većem od našeg “osećaja definisanog kožom”, možemo učestvovati u naporima da obnovimo blagostanje svih.
Duhovnost je sredstvo da ostanemo svesni naše međusobne povezanosti ne samo sa najbližim, već sa čitavom ljudskom porodicom, sa zemljom koju zovemo domom, sa svojim brojnim stanovnicima i univerzalnom energijom koja nas sadrži.
COVER: Kako da počnemo da negujemo duhovni mentalitet?
-Vežba. Svesna vežba. Bilo da je to kontemplativna ili refleksivna meditacija; aktivnija praksa, kao što je psihoterapija, pisanje o tome, molitva, iskren dijalog, zahvalnost, tišina, neutralno posmatranje, energetski rad, trošenje vremena u prirodi; ili fizičko ostvarivanje prakse, kao što su joga, disanje i Tai či. Svi služe da nam skrenu pažnju na sadašnji trenutak. Jednom u ovome i sada, mi smo na raspolaganju da primimo snažne uvidei osposobimo se da transformišemo našu svest, lečeći um i usmeravajući mudre akcije.
Kroz prakse namere, pažnje i svesti, pronalazimo nove načine suočavanja sa događajima i odgovaranja na njih kako se odvijaju u našim životima, a mi inkorporiramo kvalitete svesti koje su i hranljive i reparativne. Ljubav, poverenje, prihvatanje, opraštanje i zahvalnost cvetaju kroz praksu. Dok jačamo ove vrline, počinjemo da raskidamo sa starim narativima o tome ko mislimo da jesmo i da razgradimo stare ideje o tome kako mislimo da stvari i drugi treba da budu.
Praksa nam pomaže da bez napora krenemo u saradnju sa visokom vibracionom strujom unutrašnje energije koju neki nazivaju dušom, i većom univerzalnom energijom koja nas sve okružuje i povezuje.
COVER: Da li duhovna praksa zahteva verovanje u Boga?
-To zavisi od koga pitate. Većina duhovnih učitelja će verovatno reći da, ali to ne znači nužno ono što mi mislimo da jeste. Slično kao i reč „duhovna“, reč „Bog“ čini ljude konfuznim. U teističkim religijama, Bog je često personifikovan, ali za one koji se identifikuju kao duhovni i nereligiozni, Bog predstavlja ideju da postoji nešto veće od naše svakodnevne svesti – mistična dimenzija sa vlastitom energetskom frekvencijom.
Poslednjih godina, nauka je istraživala mnoge načine na koje gledamo ili pristupamo tom višem nivou svesti kroz događaje kao što su iskustvo bliske smrti, kriza, gubitak, psihodelija, molitva i priroda – i kroz širok spektar praksi, uključujući meditaciju . Oni koji su imali ta iskustva više svesti, izveštavaju, sa visokim stepenom sigurnosti, da postoji duhovno carstvo iznad naše fizičke stvarnosti.
Ovo područje se dosledno opisuje riječima poput ljubavi, jedinstva, ekspanzivnosti, univerzalnosti, ne-razdvajanja ili svetlosti. Sve ove reči opisuju frekvenciju energije sa kojom možemo da se povežemo, energiju koja sadrži mudrost koju možemo da se integrišemo nazad u našu svesnost i živimo u skladu sa njom.
Kako se povezujemo sa ovim energetskim stanjima svesti, čak i ako je to samo za kratkotrajni trenutak, naš smisao za to raste i naša sposobnost da se uskladimo sa njom je pojačana. Bilo da definišete ovu beskonačnu mudrost kao ljubav, izvor, istinu, univerzalnu energiju ili Boga, to je zaista lična preferencija.
COVER: Šta kažete onima koji misle da su nauka i duhovnost u sukobu?
-Pozadina je u filozofiji i psihologiji, ali mnogo toga što znamo iz oblasti psihologije proizilazi iz nauke, i svake nedelje se objavljuju nova istraživanja koja se odnose na naš ljudski mozak, misli, emocije, ponašanja, odnose i proučavanje svesnosti.
Duhovnost i nauka nisu u konkurenciji. Nauka se bavi posmatranjem i eksperimentisanjem – ona nema konačne odgovore na sva pitanja sveta, posebno kada je u pitanju nevidjeno. Dan Siegel kaže da “biti naučan znači biti ponizan, priznati naše granice i slediti našu znatiželju kako bismo mogli učiti, rasti i proširiti naše veštine opažanja i znanja”.
Kroz praksu možemo „proširiti naše sposobnosti opažanja i znanja“ i naučiti da verujemo intuitivnim informacijama na isti način na koji se oslanjamo na naučne podatke.
Činjenica je da sve više naučnika, medicinskih stručnjaka i stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja kreće napred kako bi podelili svoje priče o višoj svesti i tako otvaraju vrata za jasnije razumevanje kod ljudi.
