Kanadska glumica, Mercedes De la Cruz, poslednjih godina svoju karijeru gradi pojavljivanjem u brojnim tv serijama i uglavnom nezavisnim američkim filmovima. Kao što to obično biva na velikom platnu, ljubav u kombinaciji sa globalnom pandemijom, kumovala je odluci da sa svojim izabranikom napusti Kanadu i nastani se u srpskoj prestonici. Pogađate, njen partner je Kanađanin srpskog porekla uz čiju podršku je zavolela Beograd i sve njegove čari. Dovoljni razlozi da ovu šarmantnu glumicu zamolimo za ekskuzivni intervju za naš portal.
Budući da je našoj publici nedovoljno poznato, za početak nas je zanimalo šta možete navesti kao vrhunac svoje dosadašnje karijere?
Postigla sam nekoliko prekretnica u proteklih nekoliko godina. Sanjala sam da radim dve stvari; Prva je bila da igram glavnu ulogu u igranom filmu, a druga je bila želja da se probijem na holivudsku scenu. Obe te stvari su zaživele u poslednje vreme. Dobila sam glavnu ulogu u igranom filmu pod nazivom „Jer si mi mrtav“. Film govori o pokvarenom advokatu koji se probudi u čudnoj hotelskoj sobi, nesposoban da se seti kako je tamo dospeo. Sve što zna je da je već bio tamo. U ponoć dolazi čudan posetilac.
Film se sada prijavljuje na festivale. To je bio veliki uspeh za mene jer sam dobila ulogu vodeće ekipe. Što se tiče probijanja na holivudsku scenu, to se upravo dogodilo na potpuno neočekivani način. Krajem prošle godine preselila sam se ovde u Beograd da budem sa svojim dečkom. Nisam očekivala da ću snimati bilo šta u Srbiji, jer ne govorim jezik i nisam mislio da postoji velika filmska industrija na Balkanu za engleske produkcije. Za divno čudo, nazvali su me iz lokalne kasting agencije u Beogradu tražeći od mene da se pojavim na audiciji nekoliko uloga u holivudskom filmu pod nazivom „Mašina“ koji se snimao u Srbiji! Dobila sam ulogu i preko leta snimam film u Beogradu! Ko je znao da ću tako probiti na holivudsku scenu!
Šta nam možete reći o trendovima u Holivudu i američkoj televiziji? Puno ste radili. Dobra i loša strana posla iz prve ruke?
Zapravo nemam sočne tračeve koje bih delila po ovom pitanju. Mislim da možete pronaći dobra i loša iskustva u bilo kojoj profesiji ili situaciji u životu, to zavisi od toga na šta se fokusirate. Naporno radim i zaista sam pozitivna i optimistična osoba, tako da ne nalazim ništa drugo osim sjajnih rezultata. Moram da kažem da sam imala veliku sreću da imam veoma divnu karijeru u filmskoj industriji. Oduvek sam radila sa zaista sjajnim ljudima, poštovali su me na snimanjima, dobila sam divnu pomoć i smernice iz svih krajeva i nisam imala ništa osim pohvala. Mislim da dobijaš ono što daješ. Želim da pomognem da produkcija bude što bolja, a zauzvrat mi se daje to na neki način s poštovanjem.
Nedavno ste snimili film u našoj prestonici. Šta nam možete reći o tome?
Da, to je tačno. Pridružila sam se Bertu Kreischeru i Marku Hamillu u predstojećem igranom filmu Mašina, zasnovanom na Kreischerovoj hit viralnoj priči.
Opisan kao „The Hangover“ koji sreće „Midnight Run“, film je žanrovska komedija inspirisana Kreischerovim avanturama iz stvarnog života i kasnijom stand-up rutinom The Machine, koja je pogledana više od 85 miliona puta. U njemu ga sustiže prošlost kad njega i oca kidnapuju oni koji je Berti prevario pre 20 godina dok su bili pijani na fakultetskom semestru u Rusiji.
Neočekivano se dogodilo da sam skoro ispisala iz poslednjih scena! Nekoliko dana sam se osećala loše pod vremenskim neprilikama, pa me je lekar na setu pregledao i odlučio da me hitno odveze u bolnicu. Došlo je do problema sa mojim slepim crevom i morali su hitno da ga operišu da bi ga uklonili. Ekipa pisaca zapravo me je ispisala iz ostatka filma, ne verujući ni minut da ću se oporaviti na vreme. Bila sam odlučna da se vratim na posao, pa sam satima svakodnevno radila neku vrstu meditacije gde se povezujem sa izvornom svešću da zacelim svoje rane. Čudesno, i uspela sam da se vratim na set za samo tri dana, vratili su me nazad i završila sam svoje scene! Niko nije mogao da veruje da sam to uspela, ali nisam htela da dozvolim da mi bilo šta stane na put da završim posao.
Koje su vaše profesionalne ambicije?
Oduvek sam želea da režiram, tako da će to sigurno biti nešto čime ću se baviti u bliskoj budućnosti. Tokom pandemije počela sam da pišem igrani film. Kasnije sam to stavila na čekanje, ali kada se vreme bude dobro, podići ću ga i završiti. Oduvek sam želela da budem u holivudskom filmu. Ove godine imala sam sreću da budem uvrštena u jedan koji je zapravo snimljen ovde u Srbiji. Sad mi je san da holivudski film snimam u Holivudu!
Šta vas je navelo da ostanete da živite u našem gradu?
Zapravo nas je pandemija podstakla da se preselimo u Srbiju. Moj partner Mario Milanović je Srbin iz Kanade, pa već duži niz godina dolazimo ovde u posetu. Volimo Beograd i Srbija se visoko kotira medju našim omiljenim destinacijama za putovanja. Kada se pandemija dogodila, Mario je imao potrebu da se odmakne od zapada gde smo živeli u Vancouveru u Kanadi. Obično smo veći deo zime provodili na Tajlandu ili u drugim toplim podnebljima, ali kada je pandemija pogodila i nismo uspeli da uđemo u te zemlje, bili smo prisiljeni da napravimo nove planove.
Vankuver je jedno od najskupljih mesta na svetu za život. Kada je pandemija pogodila i filmska industrija se ugasila, bilo je veoma teško finansijski ostati na površini. Bilo mi je nelagodno što sam napustila Kanadu gde sam radila svoj glumački posao, ali bilo je toliko neizvesnosti oko dodatnih zaključavanja i hoće li se filmska industrija oporaviti. Mario me je nagovorio da dođem u Beograd gde možeš da živiš vrlo ugodno za mnogo manje. Ponudio je rešenje da tamo postavimo matičnu bazu, a zatim odemo u Afriku ili negde drugo toplo da pobegnemo od snega. Pa … ti planovi putovanja su propali, na kraju smo ostali zimi u Srbiji. Prvobitno sam morala da se vratim u Vancouver zbog posla, ali sada zapravo snimam projekte u Srbiji i otkrivam da ima mnogo drugih prilika i u drugim mestima u Evropi. Sada imam prebivalište i ne planiram da odem dok ne moram da putujem za sledeću ulogu!
Neobičan potez da neko istovremeno dođe u jugoistočnu Evropu i gradi glumačku karijeru u Americi? Koliko je to teško?
Da, kada sam se prvi put preselila u Srbiju, ljudi su me upozorili da bi preseljenje štetilo mojoj glumačkoj karijeri. Ne govorim mnogo srpski i nisam mislila da postoji velika filmska industrija na Balkanu. Mislila sam da ću morati da letim nazad u Kanadu da bih radila. Sreća u nesreći kod pandemije je da se sistem kastinga promenio. Ranije smo morali da idemo u kasting ofise na audiciju za uloge, sada smo u mogućnosti da snimimo sebe odakle god želimo i pošaljemo snimak. Zbog toga mogu da putujem ili živim u inostranstvu i još uvek mogu da idem na audiciju za većinu stvari, pod uslovom da se sutradan ne snima zbog potrebe da se putuje.
Na moje iznenađenje, filmska industrija je u Srbiji znatno porasla zbog nižih proizvodnih troškova i poreskog podsticaja koji je dala vlada. Nedavno sam potpisala ugovor sa Slavic Artists Management, prvom agencijom u Srbiji, i oni me prijavljuju za uloge u Evropi. U Kanadi me zastupa agencija Cue Management. Sada se osećam tako srećno što sam ovde i predstavljena u toliko regiona. Osećam da imam mnogo više mogućnosti za uspeh. Trenutno tražim predstavništvo i u Los Anđelesu i tada ću pokriti celo tržište!
Koliko ste upoznati sa srpskom kinematografijom i savremenom TV produkcijom? Da li imate neke od svojih omiljenih naslova koje ste gledali ili umetnika?
Moram da priznam da još nisam gledala srpsku TV. Imamo Netflix i obično je to ono što pratimo noću. Međutim, gledala sam neke sportske događaje sa svojim dečkom i zaista nemam pojma šta komentatori pričaju na srpskom!
Kako izgleda vaš život u Beogradu? Da li ste uspeli da steknete prijatelje? Družite li se sa lokalnim stanovništvom ili isključivo sa strancima?
Kada sam se prvi put preselila u Srbiju, zapravo nisam nikoga poznavala, na sreću, moj dečko ima zaista kul zajednicu prijatelja koju je stekao tokom poslednjih nekoliko godina. Mario takođe ima porodicu ovde, tako da se osećam kao kod kuće. Preko ekspatske grupe na Fejsbuku pronašao sam fantastičnog glumačkog trenera Adama Davenporta koji se preselio u Srbiju da snima film i otvorio je i školu glume. Upoznala sam fantastične ljude kroz glumačku školu, kako trance, tako i lokalce. Takođe sam zaposlila divnu ženu Draganu Majstorović koja me je podučavala srpskom i upoznala me sa mnogim drugim divnim meštanima. Po prirodi sam zaista ekstrovertna osoba i Srbi su veoma ljubazni, pa nisam imao problema sa sklapanjem prijateljstava, što je blagoslov kad ste se preselili na novo mesto i ne poznajete nikoga.
Da vas neko angažuje za našeg PR-a, kako biste predstavili našu zemlju na osnovu vašeg dosadašnjeg iskustva?
O vau, pa ne mogu reći dovoljno o tome koliko volim Srbiju! Prvo, kao što rekoh, ljudi su neverovatno ljubazni i gostoljubivi. Odmeh se osećate kao kod kuće. Hrana je izuzetno ukusna, sveža i prirodna. Postoji bezbroj neverovatnih restorana koje možete probati, prelepih proizvoda na lokalnim pijacama, a cena kupovine te hrane je neverovatna vrednost. Ponekad je gotovo previše jeftino, gde se osećam kao da bih trebao platiti više!
Prekrasna je stara arhitektura i zanimljive građevine, kao i novouređene strukture koje su vrlo ugodne oku. Ima toliko istorije za istraživanje i širom grada. Postoje tone parkova i muzeja i festivala koji tokom celog leta traju sa bezbroj lepih otvorenih površina za uživanje.
Noćni život i Srbija su posebna priča. Divlji noćni klubovi u tvrđavi ili splavovima nude i unutrašnja i spoljašnja iskustva. Plutajući splavovi su nešto što do sada nisam videla na zapadu. Možete doslovno povući svoj čamac do teglenice i odmah skočiti na zabavu. Da ne spominjem neverovatne salone i restorane, kao i na Adi, gde se praktično možete položiti u vodu dok vam donose pića.
Takođe život u Srbiji je fantastična baza ako želite da putujete po Evropi. Sve ostale zemlje su vrlo blizu i možete doći do zaista jeftinog leta kroz puno različitih avio-kompanija. Upravo smo krenuli na putovanje u Grčku Santorini, a let od Beograda do ostrva iznosio je 20 dolara ako niste čekirali torbu!
Još jedna neverovatna stvar u vezi sa Srbijom je činjenica da većina ljudi govori engleski jezik. Većina ljudi će vas razumeti čak i ako ne znate nijednu reč na srpskom. Troškovi života su nešto što nas je zaista privuklo. Čovek može vrlo ugodno da živi za vrlo malo i još uvek ima sav luksuz sa zapada. Ako imate posao gde možete da radite na daljinu, onda je Srbija fantastično mesto za to.
Koji su vaša interesovanja u slobodno vreme?
Volim da budem aktivana. Vežbam 3 dana u nedelji sa trenerom i prepešačim puno kilometara dnevno, povrh toga, jer imamo dvoje sjajne male krznene „dece“. Lucy Lou je naša Yorkie Chihuahua od 4 kilograma, a Bentley je naša američka eskimska pudlica. Živimo na Dorćolu, pa imamo sreću da ih svakodnevno šetamo u parku Kalamagdan.
Takođe imamo motor i volim da skačim na suvozačko mesto vozim po gradu sa svojim dečkom. Oboje smo ljubitelji visokih temperatura i volimo vodu, pa puno vremena provodimo na Adi. Volim da idem na plažu, kupam se i meditiram na obali. Kad god je sunčan dan, pokušavam da zadnjicu odvučem na plažu.
Za čitaoce koji žele bolje da vas upoznaju, kako glasi vaša životna filozofija?
Za mene se u životu sve okreće oko stvaranju više mira, ljubavi, radosti i zabave! Na šta god da se usredsredim, dobijem više, pa mi je cilj da budem zahvalna za ono što imam, da pronađem lepotu iz dana u dan i da dozvolim da se odvijaju lepše stvari. Nama kao ljudima je zaista lako da se žalimo i pronađemo ono što ne funkcioniše u našem životu. Potrebna je prava praksa da tu percepciju preusmerimo u pronalaženje onog što je sjajno, da to vredi toga!
6 pitanja i 6 kratkih odgovora:
3 omiljena naslova?
Čitam samo dve vrste knjiga. Knjige o glumi i knjige o duhovnosti, isceljenju i metafizici.
Kurs u čudima je moja omiljena knjiga svih vremena. Bila je presudna za mene u učenju kako da promenim svoju perspektivu i pronađem mir u svom životu. Napisala ju je Helen Schucman iz 1976. godine. Osnovna premisa je da je najveće „čudo“ čin sticanja pune „svesti o prisustvu ljubavi“ u sopstvenom životu. Schucman je tvrdila da joj je knjiga diktirana, od reči do reči, „unutrašnjim diktatom“ Hrista.
„Četiri sporazuma“ su me uvela u čudesni svet svesti i duhovnih učenja. Knjiga je Praktični vodič za ličnu slobodu, knjiga o samopomoći autora bestselera Don Miguela Ruiza sa Janet Mills.
U poslednje vreme zaista uživam u „Igri života“ i „Kako se igra“, objavljenoj 1925. godine, koja predaje filozofiju svog autora Florence Scovel Shinn. Knjiga drži da neznanje ili nepažnja uz primenu različitih „zakona metafizike“ mogu dovesti do neželjenih životnih događaja. Zauzvrat, pokazuje nam rešenja za pronalaženje većeg mira, ljubavi i uspeha.
3 omiljena komada?
-Jadnici
-Fantom iz opere
-Romeo i Julija
3 omiljena filma?
-Prekretni trenutak za moje duboko interesovanje za filmsko stvaralaštvo bio je sa „Reservoir Dogs“ Quentina Tarantina
-„Igra“ mi je bio najdraži film kao dete, volela sam splet događaja.
-„Forest Gump“ me i dalje dotakne svaki put kad ga pogledam, a Tom Hanks je jednostavno neverovatan u tome.
3 beauty proizvoda?
-voda (za piće i pranje)
-Bioderma sredstvo za čišćenje
-Volume maskara
3 modna brenda?
-Ralph Lauren
-Chanel
-Louis Vuitton
3 turističke destinacije?
-Tajland
-Costa Rica
-Filipini
