O mnogim pariskim kulinarskim delicijama, od prženog krompira, guščije masti do menija sastavljenog od jednostavnih užitaka, pogledajte našu listu omiljenih mesta za uživanje u hrani. Čini nam se da na svakom uglu postoji spoj sa Michelinovim zvezdicama I podjednako divna prodavnica sira ili pekara. Pogledajte parisko gastro savršenstvo.
Hôtel Costes
Subotnje večeri namenjene su Hotel Costes-u, kada se u dvorište ubaci što je moguće više stolova i čini da svaki mladi hedonista u Parizu pije začinjene margarite i čarobne koktele. Atmosfera je eklektična, dekor – baršun, brokati, raskošan je, meni je prepun dekadentnih hitova hrane, a vazduh miriše na ruže i mošus. Čitavo prizemlje je osvetljeno (skoro) isključivo svećama što dodatno privlači. Sobe za goste neke su od najraskošnijih u gradu (druge su u Lutetiji i Ritzu), a atmosfera je uzdignuta isključivo crvenim baršunom i starinskim tapetama. Ako se možete odvojiti od spa centra koji se nalazi u ovom čarobnom hotelu, Place Vendome i Louvre nalaze se na samo nekoliko koraka.
Le Cadoret
Iako je u predgrađu, Le Cadoret je uvek prepun. Imajte na umu da je to bistro koji ljudima daje ono što žele: francuske klasike. Možete da verujete (biodinamičkom) vinu kuće, a na meniju uvek postoji desert, poput „flottante“. Braća i sestre Louis i Lea Fleuriot koriste isključivo sveže proizvode sa piajce, kao što su blanširane bele špargle, slatki grašak u zavodljivom kaperskom puteru na svakom stolu. Ali dok će povrće i kroketi od ribe zadovoljiti sva vasa čula, obrok u Le Cadoret nije gotov bez kraljice ukusne porcije pečene piletine, servirane na francuskoj podlozi od rendanih rotkvica.
Freddy’s
Freddi je među prvih pet najposećenijih barova naših prijatelja iz Pariza. Rustikalni kameni zidovi, prilično istrošeni podovi, vešto uređeni snopovi divljih cvetova u starim staklenim bocama, keramika muzejskog kvaliteta iz koje jedete, ležerne stolice na kojima sedite – zato je Pariz – Pariz. Da bi provod bio zagarantovan, dođite u dobrom društvu I uživajte u zabavi. Izbor čaša je ozbiljno impresivan (nije iznenađujuće da je vlasnik, Juan, takođe vlasnik vinske prodavnice La Derniere Goutte, a mali zalogaji (pačija srca, hrskavi falafel, narezana šunka Iberico) su sve što želite da gricnete uz čašu crvenog vina.
Le Rigmarole
Šefovi Robert Compagnon i Jessica Iang ne plaše se male serije svojih specijaliteta, a ne iznenađuje da im je Le Rigmarole od trideset sedišta prilično nestalna postavka. Mnoga jela se spremaju na japanskom uglju kako bi se postigao šmek dima, a obrok započinje posudom domaćih kiselih krastavaca koji su uvek na stolu. Avatura može započeti I torisashijem (pileći sashimi, o da!), tempurom od prženih tikvica, testeninom od golubova i svim što ima od ribe toga dana. Ali preporučeni i najpopularniji način da planirate obrok u Le Rigmarole je da razgovarate sa šefom, odbacite meni i verujete kuhinji da će vam prirediti spektakl na tanjiru koji će vas ostaviti bez daha.
C.A.M
C.A.M je jedan od onih restorana o kojima gurmani širom sveta sve znaju, tu jedu i obično zauzimaju većinu stolova. Drugim rečima, nije najlakše ovde dobiti sto. C.A.M nema web stranicu i nema telefonski broj. To je jedno od onih mesta ispod radara koje Parižani pokušavaju da zadrže za sebe. Estetika je jednostavna, svedena, što je sasvim u redu jer ste ovde zbog hrane, a ne srebrnog pribora. Jela su uzbudljiva i eksplozivno ukusna – tartare od bifteka sa zdrobljenim kikirikijem i začinjenim sosom gochujang, garlicki prepelice, sočna junetina u soja sosu koja se jede u hrskavom lišću salate punjene začinskim biljem i „pijanim“ školjkama. C.A.M je novi član onoga što mi smatramo Parizom iza kulisa – iskustva zbog kog se dolazi.
Clown Bar
Unutrašnjost Clown Bar-a potiče iz 1920-ih, a umesto da izgleda staromodno i kič, dekor jarko žutih pločica i vitraža ukrašenih klovnovima i cirkuskim scenama je čudan ali prelep. Kuvar Akel Gallart majstor je francuske bistro kuhinje, a u bilo kojoj noći, stolovi u Clown Baru obiluju pečenim golubovima, slatkim hlebom, tartarom i onim što je izgleda omiljeni sastojak Pariza – špargli.
Mokonuts
Ako planirate jedan ručak u Parizu, idite u Mokonuts. Muž i žena Moko Hiraiama i Omar Koreitem poslužuju libanske obroke na keramičkim posudama tako divne, da ćete biti u iskušenju da ih ubacite u torbu. Ništa od Mokonutsa nije predvidljivo, čak ni kolačići: Čokoladni čips sa bademom i kiselim limunom; kokos je uparen sa crnim biberom. Kisela jela su hipersezonska, a ukusi su izvan ovog sveta, sa mnogim začinima i sastojcima koji se uvoze iz Libana: tuna ‘crudo’ sa chermoulom; karfenola od blitve punjena u asertivnim, tajnim umacima; izuzetno dobro je I jelo od artičoka.
Boutique Yam’Tcha
Francusko-azijska kuhinja je sada hit u Parizu I ispred je konkurencije. “Iam’Tcha” je sinonim za “piti čaj”, a ovo je restoran sa kućnim kineskim sommelijem – obavezno je uparivanje čaja uz vaš obrok (vina takođe ima u izobilju). Jela se serviraju na posebnim tanjirima za večeru kako bi se pokazala boja ili istaknuo određeni sastojak. Ako se borite za rezervaciju, budite uporni, isplati se. Uživajte u meniju, I njihovim promenama, ali Stilton bao lepinje i langoustine sa šitakama redovno su tu.
L’Avenue
L’Avenue je apsolutni trend – to biste trebali znati odmah. Ali deo zabave se odvija napolju, na uglu Avenue Montaigne, između obične klijentele I modnih dizajnera, stilskih Parižana i trendovskih posetilaca. Plus, hrana je zaista dobra. Ima smisla, obzirom na to da je L’Avenue deo grupe Hotel Costes. Za naše ukus tu je tartare od tune, burrata i gomila čipsa iz friteze sa čašom hladnog belog vina.
Claus
Claus je jedno od onih mesta gde ćete želeti da probate svako jelo iz menija. Doručak je sjajan: postoje granole, tost i jaja u svakoj zamislivoj inkarnaciji, i hvala Bogu, toliko francuskog peciva. Dođite do malog prozorskog stola, uzmite novine i odvojite vreme. Tu je i granola: Claus će vam zakačiti jedan hrskavi, suptilno slatki, gotovo dimljeni zalogaj. A sićušna prodavnica prehrambenih proizvoda preko puta koja prodaje stvari na ‘korpu’ poslednji je deo master plana. Tu je i čaj, kafa i desetak ili više ukusa domaćeg pekmeza. Kupićete sve tegle koje možete nositi sa najboljim namerama- da ih poslužite kod kuće. Ali čak i najboljim namerama… nema kraja…
