Među psiholozima je večna rasprava može li moda uticati na naše raspoloženje ili je naše raspoloženje čisto subjektivno kada je u pitanju moda. Ako uzmemo primer lošeg vremena, čini se da ono ima merljiv uticaj na raspoloženje i ličnost ljudi. Sezonski uticaj je verovatno mnogo izraženiji na mestima koja prolaze kroz duge periode neobičnih vremenskih prilika, kao što su Rusija (neverovatno hladno i kišovito) ili Kanarska ostrva (gde je obično vruće i sunčano). Ljudi pokušavaju na različite načine da prebrode svoje sezonske depresije i poboljšaju raspoloženje. Neki se oslanjaju na pomoć prijatelja, neki na teretanu, a neke žene se oslanjaju na „šoping terapiju“, gde ih često prekrije talas dopamina na ograničen period. Pitanje je: da li kupovina zaista može da nas oraspoloži? Ili je to ništa drugo nego prazna kalorija koja nas nakon toga čini emotivno ispunjenima.
Neki modni psiholozi veruju da hladnije vreme čini da ljudi da budu introvertniji, više fokusirani na razmišlanje i planiranje budućnosti. To utiče na njihov modni izbor i prelazak na neutralnije boje, udobniju odeću i generalno komadi koji štite od spoljašnih nepogoda. Vruća klima pokreće suprotno stanje uma; više ekstrovertnosti, više rizika, življenje u sadašnjosti. Izbori odeće su otvoreniji, šareniji i smeliji. Ova teorija implicira da ljudi koriste modu kao zaštitu, što više fluktuiraju naše emocije to modna industrija ima više koristi. Pomaže delikatnijim potrošačima da pronađu svoje komade za jačanje samopouzdanja, a otpornijim kupcima da se prepuste uzbudljivim eksperimentima.
Ali ako je raspoloženje subjektivno i ako na njega utiču osnovni faktori, kao što su količina sna ili hrane koju jedemo, onda ako se osećamo dobro u onome što nosimo, vrlo verovatno da ćemo biti dobro raspoloženi. Postoje značajni dokazi iz psihologije da naša očekivanja, uverenja i iskustvo utiču na to kako razumemo svet. Osnivač „Psihologije mode“ dr. Carolin Mair je izjavila da „ako razmislimo o tome kako smo se osećali dok smo u prošlosti nosili određeni predmet ili odeću, možemo pretpostaviti da ćemo se isto tako osećati kada ga budemo ponovo nosili. Naša očekivanja mogu postati samoispunjujuće proročanstvo.” Dakle, u osnovi, naše uverenje u simbolično značenje garderobe na kraju će uticati na naše viđenje ishoda kada je nosimo. Ova teorija sugeriše da je malo verovatno da se moda može koristiti za upravljanje i uticanje na raspoloženje. Moć kupovine i mode ne leži u odeći, ali u verovanjima i očekivanjima korisnika – tj placebo.
Neka istraživanja sugerišu da kada su ljudi u lošem psihološkom stanju, izbor odeće za njih je prilično nevažan, međutim, kada je suprotno onda se više fokusiramo na svoju odeću i koristimo je kao oružje za komunikaciju o našem identitetu. Tako da možda imamo posebno omiljeni outfit, jer se sećamo dobrih rezultata kada smo ga ranije nosili – što na kraju učvršćuje i jača naše samopouzdanje.
Na kraju krajeva, moramo reći da je odnos mode i raspoloženja složeniji od onoga što predlaže intuicija, a ljudska bića su mnogo sofisticiranija da bi se mogli uramiti u dve teorije. Da bismo ga dodatno zakomplikovali, bilo da odeća deluje za nas kroz naša verovanja o njihovoj simbolici ili da li se bavimo „skupljanjem dopamina“ kroz šoping, nema sumnje da moda ima moć da utiče na raspoloženje i samopouzdanje.
Tako da, ako pratimo sezonsku modu; na kraju kalendarske godine postajemo najekstravagantnija verzija sebe – zatvarajući još jedno poglavlje u svom životu, uvučeni smo u slavlje i samoizražavanje. Sledeći put kad niste sasvim svoji zbog tmurnog vremena, obucite taj „lucky outfit“ ili probudite one leptiriče u stomaku kada šopingujete. Kada nabavite onu torbu od meke kože ili raskošan šal od kašmira, možda ćete se osećati kao da ste na vrhu sveta! Da li će taj osećaj trajati? Verovatno ne, ali oživeće vaša čula upravo u onoj meri koliko je potrebno da pregurate dan.
