Turisti ne znaju gde su bili, putnici ne znaju gde idu. Ovo je prva velika istina koju je diplomirani novinar i narodni travar Momčilo Antonijević iz Užica naučio putujući. Putovao je daleko (u Vijetnam) i blizu (na Taru). Vremeplovom (na Svetu goru) i kroz snove (u Jermeniju). Kratko (u Vlahovo kod Svrljiga) i dugo (u srce Indije). Bio je u gradu u kom živi Bog (Jerusalimu), gradu u kom živi boginja, devojčica Kumari (Katmanduu) i zemlji gde žive vilenjaci (Islandu). Kako sam tvrdi, svuda je dobro jeo, u Parizu posebno. Zamalo je progovorio španski, prvo u Andaluziji, onda na Karibima. Upao je na snimanje jednog rijalitija na Filipinima. Upoznao je mnogo zanimljivih ljudi i jednog zanimljivog vanzemaljca (u Visokom u Bosni). U Rimu je živeo kao Rimljanin. Šetao je Kineskim zidom i posmatrao divlje konje dok mirno pasu na Kavkazu. Uvek je video ono što je video, a ne ono što je došao da vidim.
Momčilo Antonijević je nesvakidašnja mešavina Entoni Bordejna (pustolova, gastro nomada) i Rona Finlija, gangsta baštovana. Za COVER.rs magazin govori o svom književnom prvencu, biljkama, detinjstvu.
{{widget type=”Imagineering\Widgets\Block\Widget\CustomImage” margin_top=”25px” image_alt=”Kako sam postao putnik a prestao da budem turista?” image_caption=”Photo: Promo” margin_bottom=”25px” photo=”{{media url=”Naslovna_FINAL_2.jpg””}}
Nedavno se u izdanju kuće KOMSHE pojavila vaša knjiga jedinstvenih putopisa koji na veoma zanimljiv način opisuju zašto je dobro putovati. Naslov „Kako sam postao putnik a prestao da budem turista“ dosta obećava?
Veoma sam ponosan što je moj književni prvenac nedavno doživeo drugo izdanje. Ta knjiga nastala je spajanjem moje tri ljubavi prema pisanjiu, putovanju i kuvanju. Svaki putopis praćen je jednom gastronomskom razglednicom i receptom za jelo koje me podseća baš na tu destinaciju.
Putovao si na, za prosečnog srpskog državljanina, veoma egzotične destinacije. Po čemu si ih birao i zašto su baš one završile u knjizi putopisa?
Moram da kažem da vrlo često imam utisak da destinacije biraju mene, a ne ja njih. Na nekoliko putovanja iz knjige otišao sam skoro slučajno. Tu možda i leži jedna od glavnih razlika između putnika i turista: putnik može da se spremi, organizuje i otisne u nepoznato u veoma kratkom roku, dok turisti treba mnogo više vremena, on sve mnogo pažljivije planira i onda se nervira što svoj plan nije ispunio.
Sa podjednakim žarom pažnju posvećuješ i odabranim domaćim i stranim destinacijama. Do izbijanja pandemije koronavirusa, sticao se utisak da su se ljudi radije opredeljivali za putovanja u inostranstvo nego da upoznaju sopstvenu zemlju. Koji su tebi najdraži delovi Srbije i zašto?
Srbija je prelepa. Obožavam Goliju, Staru planinu, Taru. Ove planinske lepotice su me osvojile svojom divljom lepotom i netaknutom prirodom (koja će nadam se ostati očuvana uprkos najezdi neodgovornih turista koje seju đubre). Sremski Karlovci su pravi biser, grad u kom se divno jede i pije lepo vino na obali Dunava.
{{widget type=”Imagineering\Widgets\Block\Widget\CustomImage” margin_top=”25px” image_alt=”Kako sam postao putnik a prestao da budem turista?” image_caption=”Photo: Momčilo Antonijević, promo” margin_bottom=”25px” photo=”{{media url=”2_7.jpg””}}
Punih deceniju i po veliki deo tvog vremena odlazi na proučavanje i sakupljanje lekovitih biljka u prirodi? Odakle potiče ta vrsta interesovanja? Kako si zaplovio u magični svet biljaka?
Lekovitim biljkama bavim se tačno 27 godina, od svoje trinaeste godine. Kao i kod putovanja, zaista mislim da su biljke odabrale mene, a ne ja njih. Leta svog detinjstva provodio sam na Zlatiboru, u jednoj divnoj, velikoj bukovoj šumi pored naše kuće u kojoj sam bio okružen biljkama. U Zapadnoj Srbiji ljudi još uvek imaju sačuvanu vezu sa prirodom koja se u velikim gradovima gubi. Gotovo svi umeju da prepoznaju hajdučku travu ili majčinu dušicu. U našoj kući oduvek se pravilo kantarionovo ulje. Ipak, za moje interesovanje za lekovite biljke najzaslužnija je knjiga Jovana Tucakova Lečenje biljem, koju smo imali u kućnoj biblioteci. I danas mislim da je to najbolje napisana knjiga iz ove oblasti na srpkom jeziku.
Svoja prva saznanja o biljkama otkrivao si praktično na obroncima Zlatibora? Uspeo si da pronađeš skrivene lepote planine koja je mnogo izgubila na svom šarmu poslednjih godina.
Zlatibor rapidno počinje da liči na Kaluđericu na steroidima. Ipak, Zlatibor su i Sirogojno, Ljubiš, Jablanica, Rožanstvo i Dobroselica. Postoji još mesta na ovoj predivnoj planini koja umeju da izmame uzdah oduševljenja.
Tvoj radoznali duh i ljubav prema biljkama, dodatno je obogatila ljubav prema knjigama? Kako si sam jednom prilikom rekao, posebno te je privlačila teška debela knjiga doktora Jovan Tucakova «Lečenje biljem». Zbog čega?
Profesor Tucakov, osnivač katedre za farmakognoziju na Framaceutskom fakultetu u Beogradu, pored toga što je bio vanserijski stručnjak, bio je i veliki poznavalac narodne tradicije koje se prema njoj odnosio s ljubavlju i poštovanjem. Kombinacija te dve osobine daje zanimljivo, edukativno, odlično napisano štivo koje toplo preporučujem svima koji su zainteresovani za travarstvo.
Budući da si odrastao 90-tih u Srbiji, veoma je neobično da si odabrao i vremenom razvijao ovaj neobičnih hobi? Uspeo si da zaobiđeš loše uticaje kojima je tvoja generacija bila izložena tih godina?
Kad god neko danas počne da se žali da omladinu, aktuelnu političku situaciju, strmoglavi pad vrednosti, ja se setim 1993. godine i pomislim nije ovo ništa. Iskreno se nadam da se to vreme neće vratiti.
Imajući u vidu činjenicu da se možeš pohvaliti zavidnim znanjem iz farmakologije ali i poznavanjem lekovitog bilja, dešava li se da ti se prijatelji, poznanici obraćaju za pomoć i koliko sebi dozvoljavaš u tim situacijama budući da nemaš formalno obrazovanje iz te oblasti?
Imam jedno pravilo: nikada ne nudim savet nekom ko ga ne traži.
Veoma često u dnevnim novinama čitamo ispovesti prevarenih ljudi koji su ogromne svote novca ostavili prevarantima, nadrilekarima. Kako znati da je neko prevarant?
Po nerealnim obećanjima i enormnim svotama koje traže za svoje usluge.
U Americi je poslednjih decenija sve popularniji trend gerila baštovana. Mnogi a i sam za sebe tvrdiš da si domaći gerila baštovan. Kako je sve počelo u tvom slučaju? Na koje svoje podvige iz ove oblasti si posebno ponosan?
Počelo je prilično gerilski, iz jednostavne ideje da jednu zapuštenu, neuglednu žardinjeru u blizini moje zgrade, oživim i ozelenim. Bez zvaničnih dozvola gradskih vlasti, dakle malo je igra na ivici zakona, ali hej, ipak sam ja odrastao devedesetih. Ta ideja se jako dopala ljudima na društvenim mrežama i danas sa ponosom mogu reći da se iz te pionirske ideje izrodilo nekoliko udruženja i neformalnih grupa koje sa bave gerila baštovanstvom na ovaj ili onaj način.
Koja je najčudesnija biljka koju si otktio? Zašto?
Osečao sam se fantastično kada sam u koferu pronašao zaboravljeni koren kurkume sa Balija, koji je u međuvremenu proklijao. Koren sam posadio u saksiju i danas je to divna biljka u mojoj sobi.
Na svom YOUTUBE kanalu „SNAGA BILJA“ objavljuješ fantastične video materijale koji su riznica izuzetno zanimljivih informacija, predivnih kadrova. Postoji li ambicija da jednog dana uradiš TV serijal?
Čudno pravilo novinarskog posla je da je uvek bolje da vas zovu, nego da se sami nudite. Zašto da ne, Snaga bilja bi se odlično snašla i na televiziji.
Kako gledaš na globalni trend okretanja prirodi, zdravom načinu života i sve popularnijoj WELLNESS industriji? Pro & Contra?
Moraćemo da se okrenemo prirodi hteli to ili ne, ako želimo kvalitetan i sadržajan život. Jedini kontra argument, ako to može uopšte tako da se nazove, su ljudi koji uporno, glasno i ekstemno brane prava neke ptice, psa ili drveta, a da ne gaje osnovnu ljudsku empatiju. Da me ne razumete pogrešno, ja prvi se zalažem za prava životinja, a posebno biljaka, ali ako tu borbu ne prati borba za ljudska prava, onda sve deluje dvolično i licemerno.
Često se potpisuješ kao novinar i narodni travar. Da li postoje domaći i strani autoriteti iz te oblasti od kojih si dosta naučio? Čiji rad poštuješ?
Kada je u pitanju novinarstvo neka uzor bude Majkl Pejlin. Da su u pitanju biljke Stribor Marković.
Možeš li sa našim čitaocima da podeliš recept nekog preparata u čija lekovita svojstva si se prvo uverio i koji i danas upotrebljavaš?
Fantastičan recept za sirup protiv kašlja od lovora:
2 dl vode, 6 listova lovora, 6 kašika šećera, 1 limun
Lovor se kuva na tihoj vatri, poklopljen, 10 minuta. Nakon toga se izvadi i doda se šećer i promeša. U ohlađen sirup doda se sok celog limuna (vitamin C je osetljiv na visoku temperaturu). Lek je vrlo ukusan i veoma efikasan. Pije se po jedna do dve supene kašike tri puta na dan, a po potrebi i češće, ne škodi. Čuva se u frižideru.
Kako glasi životna filozofija Momčila Antonijevića?
Bolje završeno nego savršeno.
Top 5 stvari na tvojoj bucket listi?
Prokletije, Etiopija, Japan, Meksiko, jezero Titikaka, planina Roraima.
Kako vidiš sebe za jednu, kako za dve a kako za tri decenije?
U Drežniku, selu pored Užica, okrušen biljkama, drvećem, ovcama i decom.
