Knjiga ‘Antiaging prehrana’ je sedma po redu čuvene doktorke, priznatog evropskog magistra, nutricioniste koja nas savetuje kako kvalitetno stariti, ostati vitalan i zdrav, te tako produžiti svoj životni vek.
Q
Hormonska terapija već više od šezdeset godina zaokuplja žene i njihove probleme. Kako bi olakšale menopauzu, žene pribegavaju različitim terapijama koje i nisu posebno korisne. Hormonska terapija nosi određene rizike, kao što su karcinom, ali i povećan rizik od demencije.
A
To je istina. Tokom duže upotrebe, hormonska terapija nosi nuspojave, što je mnoge zabrinulo. Koncentracija hormona u našem telu se menja tokom dana, dok ono veoma pametno balansira količinu hormona koje proizvodi kao i koncentraciju potrebnu za telesnu funkciju. Zbog toga, povećana količina hormona u telu i ne znači dobru vest kao što i smanjena ne znači lošu. Stručna pomoć lekara je uvek jako važna kada se odlučujemo za hormonsku terapiju jer je hormonski balans izuzetno osetljiva stvar; ne mogu se znati sve dugoročne posledice ovakve terapije. Upravo ovom tematikom i započinejm knjigu ‘Antiageing prehrana’.
Q
Sugerišete prirodnu terapiju kako bismo nadomestili nivo hormona u našem telu. Šta ona uključuje?
A
U knjizi pominjem povremeni post, smanjen kalorijski unos, rapamycin, resveratrol kao nove potencijalne zvezde prirodne antiageing strategije.
Q
Vodeći svetski naučnici optužuju šećer i smatraju ga glavnim krivcem što su nacije sve bolesnije, što broj gojaznih ljudi u svetu nezaustavljivo raste, od čega imaju korist samo multinacionalne korporacije koje se trude plasirati što više rafiniranih proizvoda sa tzv. skrivenim šećerom koji nam samo zavarava receptore. Može li se uopšte dobiti rat sa šećerom i zašto je tako opasan? Osim što preterani unos šećera ubrzava starenje, brojna ga istraživanja povezuju i sa karcinomom i drugim hroničnim bolestima? Kako to komentarišete?
A
Istina, poslednjih godina vodeći svetski naučnici ‘prstom’ pokazuju na šećer i okrivljuju ga kao glavnog krivca što su nam nacije postale bolesne. Statistika pokazuje da od 60-tih godina pa sve do sada, kako se je povećavala potrošnja šećera, globalno, isto tako sinhronizovano je rasla incidenca od obolevanja od karcinoma, dijabetesa, debljine i srčanih bolesti. Šećer danas okrivljuju što smo evolucijski počeli menjati i svoj izgled te ovaj slatki, tihi ubica čini se da vodi na listi hrane koja nas ubija. Mnogi naučnici ga upoređuju podjednako opasnim poput kokaina ili cigareta, od kojih se tako teško odviknuti te je sasvim logično da se danas širi ‘No Suga’r pokret među naučnicima koji propagiraju izbegavanje šećera. Smatram da je i moja najnovija knjiga kontribucija ovome te i na kraju iste nudim Antiageing Alkalni program u kome nema dodatog šećera, u knjizi povezujem i odnos između prevelikog unosa rafiniranog šećera i karcinoma, kao i candide i metaboličkog sindroma.
Q
O šećeru ste napravili i vlastito malo istraživanje. Šta ste otkrili u tzv. dijetalnim i zdravim namirnicama?
A
Našu slabost za ‘slatkim’ su prepoznale mnoge multinacionalne kompanije te nam ponudile mnoštvo, mnoštvo proizvoda u kojima ključnu ulogu ima baš šećer! Kečap, sos za špagete, gotove supe, čak hleb, kobasice, gotova jela, gazirani napici, mesni naresci, dečja hrana, mnoštvo upakovanih mešavina žitarica, voćni jogurti …. lista je nepregledna, ali svi imaju jednu zajedničku stvar – sadrže šećer!
On je baš tu da zadovolji naš ukus, podigne želju da isti proizvod ponovno kupimo, zavole ga naši najdraži, i ne čudi činjenica da je baš šećer esencijalni dodatak u skoro 99% rafinisanih proizvoda, kojima su pretrpane police naših supermaketa. Naravno da u takvim proizvodima očekujemo šećer, no evo skorije sam radila neko istraživanje da vidim gde sve ima šećera: u dimljenom lososu, jogurtu natur, zrnastom siru.. pa čak i u hrani za kućne ljubimce.. Ako ste osoba koja ne uobičava obroke spremati kod kuće i pri tome pazi na količinu šećera, te najčešće jedete napolju, pa čak i pažljivo birate šta jedete, nemojte se iznenaditi da u danu možete uneti i preko neverovatnih 22 čajnih kašičica šećera a da toga niste ni svesni, dok naš dozvoljeni zdravi unos šećera ne bi smeo preći 9!
Q
Koliko nam je šećera dnevno potrebno, i kako ga je najbolje uzeti?
A
Šećer je proizvođačima hrane magično i tajno sredstvo njihove mega zarade. Ali, na žalost i na štetu svih nas bez obzira na pol i naše godine, svi smo podjednako osetljivi. Kao što sam pomenula ranije unos ne bi smeo nikako biti veći od 9 čajnih kašičica dnevno. No prema Kinezima slatkost je jedan od ukusa potreban da bismo održali balans u organizmu. Jedemo ga od ranog djetinjstva, navikli smo na njegov ukus, te nas dosta ulazi u ‘krizu’ ako ne pojedemo dnevno nešto slatko. Znam da su naši rituali do skoro bili svakodnevno zaslađena kafa i kolač. No moramo se sami zapitati šta to isto dugoročno čini našem telu. Štetu sigurno. No ne znači da ove, volim ih nazvati, ‘društvene ‘ kalorije trebamo totalno ukinuti. Moramo ih minimizirati ali mnogi koji urade isto, ili već jesu će uvideti da ono što im je nekada bilo proečno slatko sada izgleda preslatko. Znak da je telo prestalo biti ovisno o ovom ‘slatkom tihom ubici’.
Q
Šta mislite o novim šećerima i koji odabrati?
A
Znate da danas šećer ima 56 imena, no većina nas ih ne zna prepoznati na deklaraciji, što naravno nije začuđujuće! Pa nismo svi biohemičari, a mnogi proizvođaći hrane, upravo i žele tim imenima da nas zavaraju i da ne shvatimo koju količinu šećera unesemo određenom hranom. Muscovado, maltodextrin, ethyl maltol, diatase, diastatic malt, invert sugar, panocha, sorghum siryp, high –fructose corn syrup, ….. i sasvim logično da se mnogi odlučuju za nove šećere za koje mislimo da nam zadovoljavaju želju za slatkim i nemamo osećaj krivice. No najbolje se navikavati da unosimo prirodni šećer, onaj u voću koji u kombinaciji sa biljnim vlaknima neće imati loš uticaj na telo kao rafinirana vrsta, no u knjizi govorim i o ksilitolu, prirodnom šećeru koji ima nisko glikemijsko punjenje, ali koji nikada ali nikada ne biste smeli dati svom kućnom ljubimcu jer izaziva hipoglikemiju. Ovo ističem jer sam veliki ljubitelj životinja, te znam kako se ponekad i njima daje slatko.
Q
Poslednjih godina rat je najavljen glutenu. Nema saglasnosti ni među nutricionistima. Koliko je gluten opasan, treba li ga izbaciti iz ishrane i zašto?
A
Milionima godina unazad naš jelovnik se zasnivao na unosu voća i povrća koji su bili glavni izbor biljnih vlakana i ljudski se organizam prilagodio tim namirnicama. Tada se, pre, 10.000 godina zahvaljujući ratarskoj revoluciji, u prehranu uvode žitarice, koje su znatno doprinele kvalitetu ishrane a i društvenim podelama u to doba. No čini se ipak da ih svi nisu dobro prihvatili te stoga danas imamo veliki broj osoba sa alergijom na protein iz žitarice (gliadin) – celijakija, neke vrste intolerancije ili probleme sa probavnim sistemom. Svi primećujemo da posljednjih godina imamo bogatu ponudu bezglutenskih proizvoda te se pitamo da li je to samo trenutni trend ili naša stvarna potreba. Međutim, naučno, znamo da na primer dermatitis herpetiformis – svrabež, pojava crvenila i mehurića u području nogu i ruku je u direktnoj svezi sa unosom glutena. Istraživanje objavljeno krajem 2015 u PubMed USA, potvrđuje dermatitis herpetiformis i kod NCGS stanja – non coeliac gluten sensitivity, stanje koje se poslednje vreme sve češće spominje. U nutritivnoj terapiji kod usporenijeg rada štitne žlezde preporučujem gluten oslobođenu prehranu. U praksi Hashimoto pacijenti, iako po simptomima ne pripadaju kriterijima celijakije, pokazuju značajan napredak kada iz prehrane izbace gluten. I kod nutritivne strategije artritisa je isto tako preporuka gluten oslobođena prehrana a to potvrdjuju i istraživanja te jedno od njih je i ono objavljeno u The Arthritis Foundation koja dovode u vezu bolove u zglobovima, gluten osetljivost i arthritis. Tu je i stanje poznato kao Brain Fog koje karakteriše zaboravnost se dovodi u vezu sa unosom glutena te još 2002. istraživanje objavljeno u Journal of Neurology, Neurosurgery and Psychiatry povezuje unos glutena sa Brain Fog stanjem. Pitate me da li gluten unositi ili ne, odgovaram da bi ga trebalo minimizirati a neki pokušati eliminisati no ističem da se uvek morate voditi baš vašim individualnim karakteristikama, što će biti presudno u odabiru namirnica.
Q
Koje biste žitarice, koji sadrže gluten preporučili i zašto?
A
Integralna testenina, integralni hleb sa semenkama zbog nižeg glikemiskog indeksa, bogatstva biljnim vlaknima što će pokrenuti eliminatorni sastav tela i pomoći oslobađanju od toksina i starih hormona. No ističem da osobe sa anemijom kao i manja deca ne bi trebalo da unose previše istih jer sadrže materije koje se nazivaju fitati koji inhibiraju apsorpciju krucijalnih nutrijenata kalcijuma, cinka i gvožđa.
Q
Prekomerni unos belančevina životinjkskog porekla ne doprinosi zdravlju, a mnogo nutricionista sugeriše i izbegavanje mleka i mlečnih proizvoda. Koliko nam ovih belančevina objektivno treba, i slažete li se sa tvrdnjom nekih nutricionista da je životinjsko mleko dobro samo za mlade životinje a ne za ljude.
A
Evolucijski smo naviknuti na unos animalnih proteina te uživanje u mesu ne mora biti loša prehrambena navika, sve dok ga umereno unosimo, jedemo što manje masan komad i naravno onaj koji nije sagoreo pečenjem. Idealan izbor bi bio ekološki komad mesa koji ne sadrži hemikalije, hormon rasta i antibiotike. Meso sadrži visokokvalitetne proteine, zasićene masti, dobar izvor cinka, vitamina B12 i krvnog gvožđa.
Mleko sadrži proteine, kalcijum, magnezijum i važno je za zdrav rast i razvoj kostiju kod dece. Da li se slažem sa tvrdnjom da je životinjsko mleko dobro samo za mlade životinje? Primarno to mleko krava luči da bi nahranila svoje mlado i u njemu su svi potrebni nutrijenti da bi ono raslo, s pravom se postavlja pitanje da li je ono kreirano za nas?
No, oni svi i meso i mleko i jaja su životinjskog porekla te njihova nutritivna vrednost će uveliko zavisiti da li je životinja hranjena travom ili žitaricom, o čemu više govorim u knjizi. Ako se pitate da li lično preferiram meso i animalne proizvode, odgovor je ne.
Q
Šta je sa jajima? Jesu li opravdane optužbe da je konzumiranje jaja odgovorno za povećanje holesterola i koliko je po vama objektivna granica normalne visine holesterola. Neki doktori tvrde da je normalna granica 7, drugi tvrde da ne sme biti preko 5… Ima i drugih razmišljanja. Neki tvrde da te granice sugeriše farmaceutska indusrija. Šta vi mislite?
A
Jaja sadrže visoko kvalitetne proteine zahvaljujući idealnom balansu amino kiselina, bogata su vitaminima grupe B i to naročito vitaminom B12, vitaminom A, super vitaminom D, vitaminom E , vitaminom K, važnim mineralima selenom i cinkom, luteinom koga mnoga istraživanja direktno povezuju kao protektivnim protiv bolesti očiju – katarakte te preventivom protiv makularne degeneracije. Jaje srednje veličine sadrži oko 75 kalorija te smatram da čak i oni na nisko holesterolskim jelovnicima mogu tolerirati jedno jaje na dan.
Q
Kad je o masnoćama reč, koju vrstu masnoća preporučujete i koliko unos masnoća utiče na proces starenja? Koje ulje ima najsnažniji antiaging učinak?
A
Donedavno se smatralo da je masna ćelija dosadna, usporena, neaktivna tvorevina, ali kako nacije postaju sve deblje, moderni nutricionizam nastojao je o masnoj ćeliji doznati što više. Danas znamo da je masna ćeliji vrlo talentovana, neverovatno dinamična i uticajna, što znači izrazito važan igrač u našem telu, stoga je u naučnim krugovima sve češće nazivaju »endokrinim organom«. Iako je dosad preovladavalo uverenje da superiorni mozak kontroliše masnoće, prema nedavnom istraživanju na odeljenju za genetiku i metabolizam Harvard School of Public Health čini se da je suprotno i da masnoća kontroliše mozak! Zbog toga je toliko teško potstaći stvaranje enzima koji stimulišu oslobađanje masnoća iz masne ćelije. Ona naime nije pasivna već naprotiv aktivna u stvaranju estrogena, naročito kod žena u perimenopauzi i menopauzi kada ‘oseća’ da ga počinje nedostajati u telu. U knjizi govorim o tzv. dobrim mastima važnim u prirodnoj antiageing terapiji, maslinovom ulju, avokado ulju, kosovom ulju i naravno lanenom ulju.
Q
Šta usporava proces starenja?
A
Prema Američkoj Goverment Antiaging Research Department-u upravo količina antioksidansa koja se nalazi u našem telu je u direktnoj vezi koliko ćemo živeti. Iako je danas poznato mnoštvo istraživanja koja potvrđuju bogatstvo antioksidanasa u voću i povrću, najveća su okrenuta ka količini vitamina C, A i E koji su važni u prevenciji karcinoma. Složila bih se da su antioksidansi i ali i esencijalne amino kiseline krucijalne u prolongiranju naše mladolikosti a i preveniranju hroničnih degenerativnih bolesti čija se incidenca povećava starenjem. U ličnom iskustvu sa pacijentima i kontinuiranim medicinskim analizama tela, svedok sam vraćanju metaboličkih godina unazad kada ‘ulazak’ u dvodnevni energetski deficit nedeljno, telo hranimo niskokaloričnim ali visokovrednim nutrijentima poput povrtnih i voćnih smoothie-ija kao i hladno ceđenih sokova uz adekvatan unos vode. Ne čudi da baš ova industrija doživljava globalni boom, no opet ističem da su i tu važne pravilne kombinacije kako proteina i masti tako i adekvatnih vrsta voća i povrća.
