Uvek je ono što je privlačilo pažnju oka bilo na meti promišljanja. Još je Seneka rekao: “Naša unutrašnjost treba da se razlikuje od velikog mnoštva. Naša spoljašnjost neka mu se prilagodi“. To jeste tačno, ukoliko prihvatimo tvrdnju da lepota dolazi iznutra. Ipak, lepota je uvek u oku posmatrača, a oko je brzo i trudi se da oko sebe, i za sebe, „uhvati” samo one najlepše trenutke, najjače i originalne uzorke. Danas kada živimo u doba vizuelne kulture, dok svoje živote predstavljamo na društvenim mrežama, čini se da je imidž sve, ali šta je sa identitetom? Nije li on glavni saveznik u građenju odličnog imidža i jedinstvene prepoznatljivosti?
Etimološki pojam „imidž” dolazi iz engleskog, francuskog i latinskog jezika i bukavalno znači lik ili slika. Nečiji imidž ujedno označava i njegov osoben stil. Ako bismo hteli da definišemo ovaj pojam najbolje bi bilo da kažemo da je imidž način predstavljanja ličnosti kroz ponašanje, način oblačenja i življenja, uopšte života… Dakle, u pitanju nije samo garderoba i ono „površno”, pojavno i samo oku vidljivo, već i identitet i karakter osobe koja se predstavlja.
Od sredine dvadesetog veka, pojavom masovnih medija, termin imidž najviše se koristio u sferi šou-biznisa kako bi se opisao nečiji jedinstveni način predstavljanja širokoj narodnoj masi. Potreba javnih ličnosti, na prvom mestu pop ikona za posebno osmišljenim izgledom koji prati i osobeno ponašanje stvaralo je od zvezda idole koji su često bili imitirani od strane publike, kako po izgledu tako i po načinu na koji žive.
Dvadeset i prvi vek doneo je savremenom čoveku Internet i društvene mreže. Zvezde i digitalne generacije bukvalno žive virtuelnim životom, a nečiji uspeh meri se brojem lajkova i komentara ispod postavljene fotografije, video snimka ili statusa. Svako je u mogućnosti, više nego pre, da imitira i bude imitiran. Većina se trudi da sebe i svoj imidž predstavi tako da drugima bude predmet inspiracije, podražavanja, priče i ogovaranja. Društvene mreže, zvezdicama, zvezdama i parapoznatima u tom smislu pružaju neslućene mogućnosti, a mladi znaju da ih koriste. Problem nastaje kada se iz virtuelne sfere pređe u realnu. Tu na scenu stupa identitet koji ukoliko nedostaje celu koncepciju imidža ruši do temelja.
Za dobar imidž nije potrebna fizička lepota, naprotiv ona uopšte nije uslov. Pogledajte mene, samo sam zgodan, a juče mi je jedan pratilac napisao i da izgledam kao pacov. Za dobar imidž najvažniji je identitet ličnosti koja se predstavlja. U identitet spada sve ono što nije vidljivo golim okom, i sve ono što se može saznati o nekome kada se uslovno rečeno skine sva ta garderoba, šminka, ta maska i pakovanje u kome se neko nalazi, a koju danas čine fotošop i mnogobrojni filteri za obradu fotografija. Garderoba ne čini čoveka, ali ga zato odaje. Isto je i sa društvenim mrežama. Bez obzira što je moda i način na koji se neko oblači ustvari neverbalni jezik kojim taj neko komunicira sa svetom oko sebe, vokabular koji koristi nalazi se u njemu samom.
Imidž i identitet mogu se nalaziti u tri relacije. Nekada je imidž osobe mnogo bolji od njenog identiteta, što svakako nije dobro. Druga situacija je kada je identitet bolji od imidža, što je samo za nijansu bolje od prve situacije. Najbolje je kada su imidž i identitet u saglasju. Jedino je tada ono što se nalazi u izlogu, da tako kažem, moguće naći i u radnji. Univerzalna je istina da bez dobrog identiteta nema dobrog i uspešnog imidža. Realne zvezde još uvek uspešno balansiraju ova dva važna pojma, dok su influenseri u sve većem problemu.
Danas ovako, fenomenološki i ozbiljno, jer tako mi se može.
Naravno, nemojte pratiti Instagram nalog @milicolic_estradanje.
