Gradski parkovi su možda veštački ekosistemi, ali igraju ključnu ulogu u životnoj sredini i našem zdravlju, otkrila je prva globalna procena mikrobioma u gradskim parkovima.
Studije kažu da čak i zelenilo pored puta doprinosi nizu važnih mikrobnih zajednica koje su ključne za održavanje produktivnih usluga ekosistema, kao što su filtriranje zagađivača i odvajanje ugljen-dioksida.
„Parkovi nisu homogenizovana ekološka pustinja kakvu mi mislimo da jesu – to su živi ekosistemi koji čine neverovatne stvari“, kaže koautor studije, profesor David Eldridge iz Centra za nauku o ekosistemima pri UNSV Science School of Biological, Earth and Environmental Sciences.
Urbani zeleni prostori sadrže važne mikrobe, pa ako želite da uživate sve benefite ekosistema, borite se za što više parkova i zelenih površina.
Studija je uzela uzorke tla iz različitih vrsta urbanih zelenih površina i uporedivih susednih prirodnih ekosistema u 56 gradova iz 17 zemalja sa šest kontinenata.
Proučavani urbani zeleni prostori obuhvatali su Olimpijski park u Pekingu, kampus Univerziteta Kweensland u Brisbaneu, Retiro u Madridu i park koji okružuje dvorac Uppsala u Švedskoj.
S obzirom da će do 2050. godine 68 posto globalne populacije živeti u gradovima, studija sugeriše da su urbane zelene površine presudno važne za promociju mentalnog i fizičkog blagostanja.
Parkovi i vrtovi čine većinu otvorenih prostora dostupnih za rekreativne aktivnosti kao što su sport i društvene aktivnosti i igraju važnu ulogu u suzbijanju zagađenja, smanjenju buke i snižavanju temperature vazduha, kaže se u studiji.
Štaviše, pokazalo se da je izlaganje ljudi mikrobima u tlu korisno za ljudsko zdravlje promovišući efikasne funkcije imunoregulacije i smanjujući alergije.
Studija je otkrila da zelene površine podržavaju mnoge brzo rastuće mikrobe koji koriste đubriva i vodu za navodnjavanje i koje mogu kolonizovati gola tla.
Dr Eldridge kaže da rezultati odražavaju studiju u Central Parku u Njujorku, koja je otkrila da je u gradskom parku bilo onoliko mikrobiološke raznolikosti koliko ima globalno.
„Gradski parkovi imaju niz mikrobnih zajednica koje se razlikuju od prirodnih ekosistema“, kaže on.
Studija je otkrila da su čak i rubovi puteva bili prepuni važnih mikroba.
“Smatramo da su putevi neplodni, ali na nekim rubovima puteva pronašli smo veliku raznolikost različitih mikroba; oni uopšte nisu neplodna pustoš”, kaže profesor Eldridge.
„Neki evropski gradovi poput Berna u Švajcarskoj vode politiku zaštite prirodne vegetacije duž pešačkih staza i puteva.
„Ovi putevi tada postaju mini zeleni prostori, povezujući veće zelene površine.
“Potrebno nam je puno različitih mikroba, a da bismo to dobili, trebaju nam razni pejzaži poput ‘’zelenih srednjih’’ traka između puteva, parkova i rezervata prirode.”
Vodeći autor dr Manu Delgado-Bakuerizo sa Univerziteta Pablo de Olavide u Španiji kaže da je studija pokazala da su urbane zelene površine iz celog sveta veoma slične.
„Često imaju travnjake i sličan način nege i održavanja, koji teže homogenizaciji mikroba koji žive u različitim globalnim gradovima“, kaže dr Delgado-Bakuerizo.
Nove studije ispituju izuzetan značaj mahovine u urbanim zelenim površinama za podržavanje zdravog tla koje je važno stanište za mikrobe.
